Strasna ili Stradalna nedelja je period koji pada između Cvetne nedelje i Uskrsa. To je period obeležen događajima koji su prethodili Hristovim mukama, kao i suđenje i raspeće.
Istoričari i naučnici specijalizovani za izučavanje Biblije, istraživali su preživele zapise kako bi utvrdili tačno vreme i mesta ovih važnih događaja u hrišćanskoj istoriji. Konačni odgovori tek treba da budu pronađeni.
Gde se sklonio, gde je izdat?
Nakon nereda koje je izazvao u jerusalimskom Hramu u vreme obeležavanja Pashe, Isus Hrist se sklonio u Gestimanski vrt u podnožju Maslinove gore gde je sa svojim učenicima održao Poslednju večeru tokom koje je ustavnovljena evharistija.
Mesto na koje se Isus sklonio, kako kaže Biblija, je visokom jevrejskom svešteniku Kajafi - za 30 srebrnjaka - odao Juda Iskariotski. vojnici nisu znali koji od okupljenih muškaraca je Isus. Tada je Juda prišao Hristu i poljubio ga. Pojedini istoričari tvrde da je Kajafa verovatno želeo Isusa da osudi u tajnosti kako određeni članovi saveta, poput fariseja, ne bi ustali u njegovu odbranu
Međutim, mnogi naučnici tvrde da u to vreme bez pune podrške Sinedriona, jevrejskog političkog i sudskog veća, prvosveštenik nije imao moć da osudi čoveka na smrt. Zbog toga je Hrist predat rimskim vlastima i izveden pred Pontija Pilata.
NE PROPUSTITE
Pred Kajafom je tada bio izazov: trebalo je da iznese optužbu koja bi opravdala predloženu smrtnu kaznu.
Tokom ispitivanja, Kajafa je upitao Isusa: "Jesi li ti Mesija?" Prema Jevanđelju po Marku, Isus je odgovorio: "Jesam", a zatim citirao deo iz Knjige proroka Danila: "Vidjećete Sina čovečijeg kako sjedi s desne strane Silnoga i dolazi s oblacima nebeskim".
Tim rečima je Isus dao Kajafi savršen izgovor da uplete Rimljane. Iako je Isus samo citirao Sveto pismo, prvosveštenik je znao da bi reči kao što su "moć" i "dolazak sa nebeskim oblacima" imale sasvim drugačije značenje za Rimljane, piše Nationalgeographic.rs.
Dani ili nedelje?
Teško je tačno odrediti datum kada je održano suđenje kojim je predsedavao Pilat. U svom Jevanđelju Marko o tome piše odmah nakon Kajafinog saslušanja: "... čim je bilo jutro ... svezali su Isusa, odveli ga i predali Pilatu", koji ga je potom saslušao.
Pojedini drevni pisci, uključujući i Marka, često su opisivali događaje jedan za drugim kako bi održali narativ. Ideja da se događaji odigravaju za samo nekoliko dana, odnosno u trajanju od jedne nedelje, učinila je da hrišćani tu sedmicu nazovu Strasnom ili Stradalom. Međutim, naučnici smatraju da je stvarnim događajima trebalo mnogo više da se odigraju.
Gde mu je suđeno?
Sudija je bio najviše rangirana osoba u gradu. Pilat je došao u Jerusalim tokom Pashe, sa ciljem da potisne svaki oblik nasilnog protesta lokalnog stanovništva. Njegovo prisustvo je nalagalo da će nadgledati postupak. Jevanđelja po Mateju, Luki i Jovanu opisuju suđenje kao blisko povezano sa Ius Civile — rimskim zakonom.
Glavni tužioci koji su iznosili dokaze bili su visoki jevrejski sveštenici (delatores u rimskoj praksi). Kada je utvrđeno da dokaza nema dovoljno, sudija je sam morao da ispita optuženog.
NE PROPUSTITE
U Jevanđelju po Jovanu navodi se da je između Pilata i Isusa došlo do učene rasprave. Optuženi je na njegova pitanja davao neodređene odgovore, što je navelo Pilata da jasno kaže: "Ne nalazim nikakve optužbe protiv njega". I u Matejevim i Jovanovim izveštajima, stoji da se suđenje odvija pred velikom grupom ljudi koja insistira na Isusovom pogubljenju, uprkos Pilatovim rečima.
Sasvim je moguće da je Markov sažetak saslušanja Pilatovog saslušanja, bio najbliži stvarnim događajima. U Markovom prikazu, Isus je izveden pred Pilata koji ga je upitao: "Jesi li ti kralj jevrejski?" na šta je Isus odgovorio: "Ti kažeš" (Marko 15:2).
Pilat ga posle ovoga više ispitivao.
Svako ko bi se predstavljao kao "kralj Jevreja" bio je pobunjenik protiv Rima, a oni su bili osuđivani na samo jednu kaznu - smrt raspećem.
Gde mu je suđeno?
Mesto na kom se odigralo suđenje je takođe nepoznato. Jevanđelje kaže da se dogodilo u "Pilatovom sedištu", što se odnosi na sedište guvernera provincije. Dakle postoje dva moguća lokaliteta. Jedan je stara Irodova palata, veliki kompleks u jugozapadnom delu gradu. Drugi je tvrđava Antonija, koja se nalazi pored kompleksa hrama, u koju je bio smešten glavni rimski garnizon.
Irodova palata bi bila svakako udobnija i pogodnija za rimskog prefekta, ali s obzirom da je Pilat došao u Jerusalim da suzbije potencijalnu pobunu, moguće je da je boravio u tvrđavi.
Tumače Biblije je na taj zaključak naveo o izvor koji kaže da je apostol Pavle, kada je bio uhapšen, odveden u "kasarne". Većina naučnika se složila da se radilo o tvrđavi Antonija. Konačno, Jevanđelja navode da su u tu bili i drugi "pobunjenici". Njihovo prisustvo sugeriše da je lokacija bila zatvor, što opet navodi na zaključak da je u pitanju bila Antonija.
Gde je stradao?
Dok se naučnici slažu oko imena mesta na kom je razapet Isus, Golgota, oko tačne lokacije ovog svetog mesta takođe se vode rasprave, jer je veći deo Jerusalima uništila rimska vojska nakon velike jevrejske pobune 135. godine nove ere.
Uprkos tome što nisu u mogućnosti da odrede tačne istorijske lokacije, hrišćanski hodočasnici posećuju ova mesta svake godine da bi obeležili događaje koji su doveli do Stradanja.
