Vivijan se dugo borila sa karcinomom, njeno stanje se toliko pogoršalo, da je srce na nekoliko trenutaka prestalo da kuca, a ona je osetila život posle smrt! Ističe da to iskustvo nikada nije mogla da zaboravi, posebno pogled Isusa Hrista!
Do tog momenta nikada nije verovala u Boga, sve dok, kako kaže, nije doživela prosvetljenje i tokom kliničke smrti ugledala Isusa. Nakon što se borila sa rakom grla, Vivijan je doživela komplikacije tokom kojih je njeno srce prestalo da radi. Kaže da je u tom trenutku ušla u tunel na čijem se kraju nalazio Isus.
- Sve čega se sećam je da sam se nalazila u veoma dugačkom, mračnom tunelu i da sam se jako brzo kretala ka svetlu koje je emitovalo osećaj ljubavi. Čula sam prelepi povetarac i anđele kako pevaju. Svetlo je bio Isus Hrist i toga sam sve vreme bila svesna. Doživela sam i premotavanje čitavog života u glavi i to onih trenutaka neograničene ljubavi i davanja - opisuje Vivijan.
- Ništa mi nije rekao, ali iz njegovih očiju sam mogla sve da osetim. Toliko mi je bilo lepo, da nisam želela da se vratim. Ali, izgleda da nije bilo momenat da odem na onaj svet. On se udaljavao, a ja sam postajala svesnija okoline -nastavlja priču.
Taman kada je krenula ka svetlu osetila je da je neko konopcem povlači nazad!
- Zatvorila sam oči i čula ženu kako zove moje ime. Bila je to sestra, a ja sam ležala na podu.
Neki naučnici pak, tvrde da su ovakve vizije normalan fenomen i nisu neophodno znak života posle smrti.
Dr Sam Parinija sa Medicinskog univerziteta u Njujorku kaže da ovo nije prvi put da ljudi opisuju tunel i toplu svetlost punu ljubavi na kraju njega.
- Opisivali su i kako je izgledao susret sa pokojnim rođacima koji su došli da ih dočekaju. Često kažu da nisu ni hteli da se vrate nazad i da im je bilo jako udobno. Kao magnet koji ih privlači.
Međutim, i za ovo postoji naučno objašnjenje kao i da ništa od ovoga nije znak života posle smrti već jednostavno odbrambeni mehanizam u kojem mozak skenira i procesuira sve informacije koje je za života skladištio.
