Brak predstavlja svetu instituciju sa važnim ciljevima, dok se većini slučajeva postiže monogamijom. Međutim, u islamu, u određenim situacijama, muškarcu je dozvoljeno da se oženi sa više žena, pod uslovom da se prema svojim ženama ponaša pravedno i da odluku donese sa Božjom svešću.
Poligamija je često na meti debata. Dok je mnogima ova pojava neprihvatljiva, postoje i oni koji u poligamiji ne vide ništa čudno. Ipak, nameće se pitanje kako islam dozvoljava poligamiju, budući da ima stroge norme koje moraju da se poštuju, dok većina poligamiju vidi kao nemoralnu pojavu.
Ideja da islam dozvoljava poligamiju kako bi muškarci mogli da se bave požudom i kao izgovor za ispunjenje senzualnih želja je daleko od onoga što islam zapravo želi da postigne.
Opšta ideja je da se zapitamo: Kako islam može tvrditi da postoji rodna ravnopravnost kada dozvoljava muškarcima da se ožene do četiri žene? Ako muškarci mogu da imaju više žena, zašto ženama nije dozvoljeno da se udaju za više od jednog muža?
Poligamija je dozvoljena, iako nije obavezna, kao korektivna mera za određene situacije koje se mogu pojaviti s vremena na vreme.
Međutim, prva stvar koju treba primetiti u vezi sa ovim pitanjem je da poligamija nije naređena kao opšte pravilo za sve muslimane. Umesto toga, to je odredba – nešto što je dozvoljeno – za posebne okolnosti.
Primarna prilika za obezbeđivanje poligamije je u ratnim situacijama. U vreme rata, broj muškaraca u društvu je smanjen zbog ratnih žrtava. Shodno tome, povećava se broj udovica i siročadi. Za takve situacije islam daje poligamiju kako bi udovice i siročad i dalje imali mogućnost porodičnog života nakon smrti muža/oca.
Otuda islam predlaže poligamiju kao rešenje u vreme krize. Umesto napuštanja velikog broja porodica, udovica i siročadi, u nadi da će se držati neke ideje "jednakosti" i monogamnog braka u svim okolnostima, islam nudi praktično rešenje imajući na umu dugoročno zdravstveno i duhovno stanje pojedinaca i društva u celini.
U toku ove diskusije, ako treba da ima bilo kakvog pozivanja na emocije, to bi trebalo da bude pozivanje na emocionalno stanje kroz koje takve porodice prolaze. Umesto da ih napusti, islam se prema njima odnosi saosećajno i milosrdno. Međutim, to ne znači da se napuštaju i odgovarajuće mere zaštite i predostrožnosti.
Šta Kuran kaže?
"A ako se bojite da nećete biti pošteni u ophođenju sa siročadi, onda se oženite ženama koje vam se sviđaju, dve, tri ili četiri; a ako se bojiš da nećeš postupiti pravedno, onda se oženi samo jednim ili onim što tvoje desnice poseduju. To vam je najbliži način da izbegnete nepravdu."
Prema Kuranu, ukoliko muškarac nije sposoban u bilo kojem smislu da se postara o deci i ženama i da se svima jednako posveti, onda treba da se drži monogamije.
Uzimajući to u obzir, dolazimo i do zaključka zbog čega uglavnom moćni šeici žive u poligamnim brakovima. Prvenstveno, materijalno su obezbeđeni što dalje diktira kvalitet života njihove porodice.
Takođe, osim primarnog razloga "zaštite siročadi", u Kuranu se navode 4 cilja za brak:
- Zaštita od fizičkih, moralnih i duhovnih bolesti (4:25; 2:188)
- Nastavak ljudskog života (2:224)
- Druženje i duševni mir (30:22)
- Rast odnosa ljubavi i saosećanja (30:22; 4:2)
Takođe, važno je napomenuti da Kuran nigde ne navodi svrhu braka kao potragu za požudom i senzualnošću. To nije svrha braka u islamu, bilo da se radi o jednoj ili više žena. Stoga je svaka ideja da islam ovde predviđa da muškarci vode požudni život potpuno pogrešno shvatanje.
Zbog čega onda ženama nije dozvoljeno da imaju više muževa?
Iz perspektive žene, ako ciljevi njenog braka nisu ispunjeni, islam joj dozvoljava da pribegne razvodu i da pronađe drugog muža. Prema islamu, to je put koji će joj doneti mnogo veće koristi u poređenju sa dva ili više muževa.ž
Božiji poslanik (Muhamed) je takođe imao više žena
Muhamed je živeo monogamno 25 godina, živeći sa prvom suprugom Kadidžom bin Kivajlid. Međutim, nakon njene smrti, ženio se brojnim ženama, većinom udovicama kako bi ih obezbedio. Imao je čak 13 žena, dok su mu samo dve rodile decu.