Draga Obrenović, devojačko Lunjevica, je bila kraljica Srbije i supruga kralja Aleksandra Obrenovića, poslednjeg kralja iz dinastije Obrenovića. Pre nego što je postala kraljica, Draga je bila udovica inženjera Svetozara Mašina i bila je dvorska dama na dvoru kraljice Natalije Obrenović. Ubijena je zajedno sa suprugom tokom Majskog prevrata 30. maja 1903.
Draga je navodno bila okorela bludnica koja je zaludela deset godina mlađeg kralja Aleksandra i pokušala je da na srpski presto dovede svog brata. Važi za glavnog krivca masakra kraljevskog para u noći između 28. i 29. maja 1903. kad je ugašena dinastija Obrenovića.
Ovo obrazloženje je korišćeno kao opravdanje krvavog Majskog prevrata, posle kojeg su zaverenici na presto Srbije doveli Karađorđeviće. Režimska propaganda je od tada satanizovala Obrenoviće, a naročito kraljicu Dragu, koja je želela da bude pisac, a igrom sudbine je postala kraljica.
Draga, unuka vojvode i finansijera prvog i drugog ustanka Nikole Milićevića Lunjevice, u devetoj godini je poslata u Beograd da završi osnovnu školu, ali i “Ženski zavod”, u kojem je savladala ruski, francuski i nemački jezik. Ubrzo je napravila skandal i osramotila porodicu (u to vreme se tako smatralo), jer je počela da zarađuje kao novinar, prevodilac i pisac, pišu Novosti.
Roditelji su je vratili kući i udali za 15 godina starijeg rudarskog inžinjera Svetozara Mašina, sina dvorskog lekara Obrenovića. On je umro od alkoholizma tri godine kasnije. Svetozarov brat, oficir i budući zaverenik Aleksandar Mašin, kasnije je optuživao Dragu da ga je ubila. Kao udovica, nastavila je da radi posao novinara i prevodioca i tako izdržava osiromašenu porodicu. Njeno obrazovanje i maniri osvojili su kraljicu Nataliju Obrenović.
Posle razvoda od kralja Milana 1888, ona je povela Dragu u svoj dvorac “Sašino” u Bijaricu, kao dvorsku damu. Neočekivano, Draga je probudila strast u deset godina mlađem kraljeviću Aleksandru, koji je od malena bio pod uticajem dominantne majke i nije mario za žene.
Kralj Milan ubrzo je Saši počeo da ugovara nevestu za njega, nemačku princezu Šomburg-Lipe. Međutim, Aleksandar je odlučio da oženi Dragu, čime je potresao državu. Pravu lavinu glasina o tome da je ona posle smrti prvog muža bila “laka ženska”, širio je ministar policije i budući politički vođa zavere Đorđe Genčić, koji je svima pokazivao dosije u kojem je bilo dvadesetak ljubavnika.
Kralj Milan, koji je posle abdikacije u sinovljevu korist ostao samo komandant vojske, zbog najavljenog braka Aleksandara i Drage dao je ostavku i na tu funkciju i otišao u dobrovoljno izgnanstvo u Beč. Pisao je sinu da će brakom uništiti dinastiju i jadao da ga je zavela žena koja je “običan agent” ruskog dvora.
Da je Draga ruski agent, tvrdile su i austrijske diplomate u Beogradu, ali nisu smatrali da je Aleksandar pod njenom kontrolom. Naročito posle skandalozne kraljičine lažne trudnoće, koja je izazvala ogromnu i nepovratnu štetu za Obrenoviće.
U maju 1901. godine, doktor Kole koji je doveden specijalno iz Pariza da pregleda kraljicu, potvrdio je da je ona trudna.Kum Nikolaj Romanov je zbog dobrih vesti kupio i poslao zlatnu kolevku za naslednika.
Međutim, snove je raspršio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevom (po nagovoru kraljice Natalije) poslao Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea. Konzilijum lekara je u maju 1901. u Smederevu pregledao Dragu i izvestio da trudnoće nema, niti je ikada bilo. Ovo je zaprepastilo Aleksandra, koji je od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni izazvali pobačaj.
Posle svirepog Majskog prevrata, francuske novine su objavile prepisku Drage s ruskim dvorom, u kojoj je dogovarala da Aleksandar i ona usvoje princa Đorđa Karađorđevića i tako izmire srpske dinastije.
Uoči Drugog svetskog rata su obelodanjeni dokumenti koji pokazuju da je kralj Aleksandar početkom 1903. naredio da se u junu te godine kraljica Draga deportuje iz Srbije, uz zabranu povratka. To potvrđuju i memoari jednog od vođa oficirske zavere Antonija Antića, koji svedoči da su organizatori požurili da izvedu atentat, čim su saznali da će Draga biti proterana.
Po njegovim rečima, zavernici su zaključili da u tom slučaju prevrat ne bi imao opravdanja, jer se cela zavera temeljila na priči da je kralju Aleksandru od interesa države važnija strast prema jednoj “lakoj ženi”. Posle okrutnog ubistva, Aleksandar je režimskom propagandom proglašen za ludaka, a Draga za ženu bez morala.
