Pod okriljem noći između 28. i 29. maja 1903. godine grupa oficira ubila je kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu Mašin. Nakon što su pucali u vladarski par, zaverenici su njihova tela odvukli do prozora i bacili ih na pločnik. Bio je to najsuroviji atentat kome je Beograd ikada svedočio.
Čak i danas, 117 godina nakon ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, ne postoje potpuno pouzdani podaci koji bi razjasnili sve ono što se dešavalo te sudbonosne noći 29. maja (11. juna po novom kalendaru).
Okolnosti koje su dovele do zločina
Ženidbom sa Dragom Mašin, ženom bez "plave krvi", kralj Aleksandar dolazi u sukob sa ocem Milanom, tada vrhovnim komandantom vojske, koji se zarekao da mu noga neće kročiti u Srbiju dok njome vladaju "nerazumnik i ona njegova 10 godina starija žena".
Ovaj brak naišao je i na osudu opozicije, posebno Radikalne stranke i čitavog oficirskog kora.
U ovakvim okolnostima kraljica Draga pustila je vest o svojoj trudnoći. Čitav stari svet je slao darove i čestitke, a ruski car Nikolaj Romanov i zlatnu kolevku, ali i lekare koji će utvrditi da je trudnoća bila lažna. Ugled bračnog para u narodu i vojsci, nakon ovoga više nije postojao.
Kraljica tada predlaže Aleksandru da se skloni iz javnosti i oženi devojku koja će moći da mu rodi naslednika, ali kralj je nije slušao. Umesto toga naređuje da se 4. konjički puk koji je nosio ime njegovog oca Milana, preimenuje u Konjički puk kraljice Drage.
Žena koja je bila kriva za sve: Životna priča srpske kraljice Drage!
I upravo će taj puk biti rodno mesto zavere protiv kraljevskog para. Zavere koja će imati svoj krvavi kraj. Dvojica kapetana Radomir Aranđelović i Milan Petrović, zajedno sa dvojicom poručnika Anijem Antićem i Dragutinom Dulićem, bili su prvi pokretači. Naime, sve je počelo kada je Antić svojim saborcima ispričao kako se, tokom službe u kraljevoj gardi, nosio mišlju da ubije kralja dok ga je pratio do stana verenice. Kako je rekao, tako bi skratio sva nezadovoljstva i poniženja. To nije učinio smatrajući da takav akt ne bi imao svrhe bez podrške većeg broja ljudi, a pogotovu oficira. Drugovima je potom pokazao i ruske novine u kojima je, na naslovnoj strani, bila postavljena slika kraljičinog brata Nikodija s tekstom koji je sugerisao da će on naslediti presto.
Grupi se odmah priključio i kapetan čije će ime istorija pamtiti – Dragutin Dimitrijević Apis, komandir u Pešadijskoj podoficirskoj školi koja je davala dvorsku stražu. Prvi sastanak zaverenika održan je 6. septembra 1901. u stanu poručnika Antića, a potom su se stvari pridružili poručnik Milan Marinković i potporučnik Nikodije Popović.
Zaverenici su vešto skovali plan
Kralja su nameravali da ubiju 11. septembra na rođendanskom balu kraljice Drage kod "Kolarca". Sve će početi zauzimanjem električne centrale "Kolarca" kako bi se, u datom času, isključila svetla u sali. Tada će oni sa zadatkom da prate kralja izvršiti atentat.
Plan je propao jer je električna centrala bila pod jakim obezbeđenjem.
Ni drugi pokušaj atentata tokom jesenjih manevra nije bolje prošao, ali je zaverenicima postalo jasno da moraju proširiti krug zaverenika. Tako i bi. Ubrzo su vrbovani Đorđe Genić, bivši ministar, zatim general Jovan Atanacković, Jovan Avakumović, advokat Aleksa Novaković i Nikola Hadži-Toma koji je imao da o svemu obavesti kneza Petra Karađorđevića koji će, nakon atentata, doći iz Ženeve, gde je živeo, i sesti na tron kraljevine. Svi zaverenici položiše pismenu zakletvu i nastaviše sa angažovanjem novih pristalica.
Prema svemu sudeći, nezadovoljstvo u vojsci bilo je veliko, pa je broj saučesnika brzo rastao. Naročito je bio veliki broj pripadnika niškog garnizona koji su se čak ponudili da sami izvrše likvidaciju kralja tokom godišnjice proglasa Kraljevine u Nišu 22. februara 1903. Ovaj predlog nije usvojen jer su oficiri iz Beograda smatrali da je, zbog bezbednosti, atentat najbolje izvršiti u Dvoru.
Za ubistvo kralja bio je potreban i neko iznutra. Neko iz kraljeve garde. Zaverenici zato urediše da za konjičkog potporučnika Petra Živkovića isposluju premeštaj u gardu, a zavrbovali su i samog kraljevog ađutanta potpukovnika Naumovića, čoveka čiji je deda ubijen zajedno sa Karađorđem 1817. u selu Radovanja.
Kraljica u suzama: Ovako joj je Milan Obrenović slomio srce!
Javna tajna
A onda kralj, 25. marta 1903. godine, u samo jednom satu, izvrši dva državna udara. Prvim je ukinuo Ustav iz 1901. čime su raspušteni Senat i Narodna skupština i postavljeni kraljevi ljudi. Drugim udarom, vraćen je na snagu stari Ustav iz 1901. godine, a potom 18. maja bivaju sprovedeni izbori koje je kralj Aleksandar dobio.
Rezultat ovih poteza vladara bilo je masovno priključivanje zaverenicima od stane oficira iz čitave zemlje.
Čitav Beograd je tresao huk da će doći do atentata. Čak su i đaci u školama znali šta se sprema.
U tom trenutku kralj šalje pismo ministru vojnom u kome navodi imena zaverenika, ali iz nepoznatih razloga, ništa nije preduzeto po tom pitanju.
Naprotiv, "Crnoj ruci", kako će kasnije postati poznata ova grupa zaverenika koja se okupila pod imenom "Ujedinjenje ili smrt", pristupaju pukovnik Aleksandar Mašin, kraljičin dever, bivši ministar Živan Živanović, general Milovan Pavlović i komandant VI puka potpukovnik Petar Mišić.
Sada je u plan bilo uključeno oko 80 nezadovoljnika.
Poslednji sastanak
Svi vodeći članovi "Crne ruke" poslednji put sastali su se 26. maja 1903. i napravili plan atentata. Rečeno je da će u noći između 28. i 29. maja, u 2 sata iza ponoći grupa od 28 atentatora ući u Dvor, a da će ih predvoditi Dragutin Dimitrijević Apis.
Te kobne majske noći 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, vođom tajne organizacije "Crna ruka", upala je u dvor i ubila kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Kako par nije imao naslednika, bio je to kraj dinastije Obrenović, a na čelo države došao je Petar Karađorđević. Ovo su danas sve poznate činjenice. Ipak, o tome šta se zaista događalo te sudbonosne noći i kojim redom, ne postoje dovoljno pouzdani podaci.
Neosporne činjenice
Određeni zaverenici iz unutrašnjosti stigli su u Beograd uoči tog dana, pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima su, podeljeni u pet grupa, proveli do ponoći u kafanama po varoši, a zatim su se svi našli u Oficirskom domu. U 00:45h, kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, jedan od vođa zavere, komandovao je polazak u dvor. Gardijski poručnik Petar Živković je u tačno 02:00 otvorio zaverenicima dvorska vrata. Vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom, ali u krevetu nije bilo nikog.
Traženje kraljevskog para je bezuspešno trajalo blizu dva sata. Za to vreme poginuli su kapetan Jovan Miljković, kraljev ordonans i pukovnik Mihajlo Naumović, ađutant, koji je bio upućen u zaveru. Ranjen je bio i Apis. On je video kako neko beži niz stepenice u dvorište i učinilo mu se da je to kralj, pa je potrčao je za njim, ali ga je dole sačekao jedan gardista i teško ga ranio sa tri metka u grudi. U tim trenucima, zaverenici su smatrali da je zavera propala - Apis je ležao ranjen u suterenu, a kralja i kraljice jednostavno nije bilo! Dalji tok događaja je sporan!
U verziji koja je prihvaćena u seriji "Kraj dinastije Obrenović", skrivenu lokaciju na kojoj su se krili poslednji Obrenovići otkrio je prvi kraljev ađutant, general Laza Petrović koji je zarobljen čim su zaverenici ušli u dvor. On je, prema ovoj verziji, imao rok od deset minuta da kaže gde su kralj i kraljica, inače će biti ubijen. Ne postoje istorijski podaci koji bi potvrdili da je on odao lokaciju u zamenu za svoj život. Aleksandar i Draga su se, prema ovoj verziji, krili iza ogledala u kraljevskoj spavaćoj sobi. Ta mala prostorija je služila za kraljičinu garderobu, a ormari su zatvorili rupu u podu, koja je bila ulaz u tajni prolaz (koji je navodno vodio do ruskog poslanstva). Kralj je, navodno, pre nego što je izašao, tražio da zaverenici potvrde zakletvu. Prema jednoj verziji oni to i jesu učinili, a prema drugoj, zapretili su bombama ukoliko Obrenovići ne otvore.
Međutim, kralj i kraljica možda se uopšte nisu krili tu!
Prema drugoj verziji, prilikom ponovne pretrage kraljevske spavaće sobe, konjički poručnik Velimir Vemić opazio je u zidu jedno udubljenje kao za ključ od tajnih vrata. Kralj i kraljica bili su tu sakriveni. Kako god bilo, po izlasku Obrenovića iz skrovišta, rasplet je neosporno bio krvav. Kapetan Mihailo Ristić Uča je ispalio na njih sve metke iz svoga revolvera, za njim Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Izvesno je i da su svi oficiri u dvoru i dvorištu dvora svojim sabljama probadali tela. Gradom su kasnije kalale glasine da je kralj, iako teško ranjen, bio živ i da je umro tek u mrtvačnici, ali za ovo nema dokaza. Prema analizi patologa Aleksandar Obrenović bio je mrtav već posle prvog metka. Odmah zatim ubijen je i general Lazar Petrović, ali je moguće da je on ubijen i pre pronalaženja kralja i kraljice i da nije imao nikakvog udela u otkrivanju lokacije. Tela Aleksandra i Drage Obrenović bačena su preko prozora.
Umešanost Petra Karađorđevića takođe je diskutabilna
Neosporno je da je Petar Karađorđević, potonji kralj Srbije, znao za zaveru, jer je beogradski trgovac Nikola Hadži Toma tim povodom poslat u Švajcarsku gde se sastao sa Petrom koji je tamo živeo kao običan građanin. Navodno, on nije hteo da pristane na ubistvo i, oslanjajući se na taj njegov stav, jedna grupa starijih zaverenika, kojoj je na čelu bio general Jovan Atanacković je pokušala je da nametne svoje mišljenje da se kralj Aleksandar samo natera na abdikaciju i protera iz zemlje. Međutim, preovladalo je mišljenje da bi to bilo najgore rešenje i na predlog kapetana Dragutina Dimitrijevića, Radomira Aranđelovića i Ante Antića, odlučeno je da kralj i kraljica budu ubijeni.
