Duško Radović odavno je zapisao: "Neko traži mnogo sreće, i najlepše i najveće. Sve što nije mera puna on u sreću ne računa. Mnogo hoće, malo neće- tu ne može biti sreće. Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara. Srećan čovek sreću stvara!”
Šta je za vas prava sreća?
Brdo novca kojim možete da kupite sve što poželite? Najnoviji auto? Stan u centru grada? Sve su to lepe stvari koje bi nam život možda učinile lepšim, ali samo možda. Istinsku sreću sav novac ovoga sveta ne može da kupi, zato što ni novčanice ni luksuz nemaju ono najvažnije – sposobnost da nam ispune srce, da učine da zadrhtimo, da nas potpuno pomere i izmame osmeh na lice, sećanje na najlepši trenutak u životu… Sve ono što je istinska sreća.
Prava sreća leži tamo gde je ne tražite, gde je možda nećete ni primetiti ako ste u zabludi gde se sreća krije.
Sitnice život znače, kaže apsolutno tačna stara izreka. Šta će ti luksuzan stan ako te svakog dana čeka prazan? Šta će ti luksuzan auto ako se u njemu svakog dana voziš bez svoje druge polovine? Šta će ti novac ako nemaš nekoga kome bi nešto kupio da ga obraduješ?
Nije dobra ni prevelika tuga ni prevelika sreća, oduvek je najbolja "zlatna sredina" - a sreća je kad nađeš pravu meru za uživanje. Sreća je ono tanano, ranjivo, ono što se čuva kao kap vode na dlanu, kao oči u glavi.
Naš ceo život je, kad bolje razmislimo, jedan veliki skup malih sreća. Ono kad obraduješ majku dobrom kafom i lepom poslasticom, ono kad osetiš kako ti se luči hormon sreće kad zagrizeš omiljeni dezert, ono kad obraduješ voljenu osobu najlepšim slatkišem, tananim, slatkim, nezamenljivim, baš kao sreća.
Nauči da pronađeš sreću u malim, tananim stvarima oko sebe. Osvrni se i videćeš je. U ostavi, u tajnom šteku za slatkiše koje čuvaš za one posebne ljude, u slatkom rafu u supermarketu…
Probaj JAFFA napolitanke TANANE. Sigurno ćeš otkriti šta je sreća i prava mera za uživanje!
