Jedan od verovatno najkontraverznijih ličnosti američke književnosti 20. veka svakako je Hanter S. Tompson, pisac čuvenog romana "Paranoja u Las Vegasu" po kome je Teri Gilijam snimio i veliki hit-film istog naziva sa Džonijem Depom i Benisijom Del Torom u naslovnim ulogama.
Hanter Tompson je odrastao u Luivilu, kao dete Džeka Roberta Tompsona, službenika osiguranja, i domaćice Virdžinije Rej Dejvinson. U detinjstvu ga je zanimao sport, pogotovo bejzbol.
U srednjoj školi postaje član lokalnog književnog kluba, ali iz njega biva izbačen 1955. nakon što je osuđen za suučesništvo u oružanoj pljački. Nakon izdržanih 60 dana kazne se priključio američkom ratnom vazduhoplovstvu, da bi kasnije u vazdušnoj bazi na Floridi postao urednik sportske rubrike tamošnjeg lista "The Command Courier". Osim za taj, pod pseudonimom je pisao članke i za lokalne civilne listove.
Nakon izlaska iz vazduhoplovstva Tompson počinje da radi kao novinar za razne listove, pri čemu je često morao da menja poslove zbog problema sa autoritetima, teške naravi i sklonosti incidentima. U Brazilu je 1963, radeći za tamošnji list na engleskom jeziku "Brazil Herald", upoznao svoju prvu suprugu Sandru. S njom je dobio sina, Huana Ficdžeralda Tomsona 1963. godine i još dvoje dece koja su preminula ubrzo nakon porođaja.
Pri povratku u SAD, Tompson postaje fasciniran rastućom kontrakulturom, tako da se 1965. priključuje motociklističkoj bandi "Anđeli pakla" i svoja iskustva pretače u istoimenu knjigu koja mu donosi slavu, postaje tvorac novog novinarskog stila - gonzo.
Nakon te knjige veliki broj vodećih američkih listova ga angažuje da piše o kontrakulturi, tako da je izveštavao i o "Letu ljubavi" u San Franciscu. Krajem 1968. kupuje imanje u blizini Vudi Krika u Koloradu, koje će mu biti dom do kraja života.
Vrlo je brzo postao jedan od najpoznatijih meštana, tako da se 1970. kandiduje za šerifa okruga Pitkin. Tokom kampanje se zalagao za dekriminalizaciju droge, a izbore je tesno izgubio. Svoja je iskustva kasnije iznosi u poznatom članku "Battle of Aspen".
Godinu kasnije, Tompson putuje u Las Vegas da bi izveštavao o moto-trci, koja mu posle služi kao inspiracija za roman "Paranoja u Las Vegasu", koji postaje i do smrti ostaje njegovo najpoznatije delo. Iako je i ranije eksperimentisao s Gonzo novinarstvom, ta knjiga postaje najbolji primer tog stila, a mnogi je smatraju najboljim opisom početka kraja kako američkog sna, tako i kontrakulture 1960-ih godina prošlog veka.
Tompson je sličan stil koristio u člancima za časopis Roling Stoun magazin sa strane Demokratke stranke na predsedničkim izborima 1972. godine, a od kojih nastaje još jedno bitno delo, knjiga "Fear and Loathing on the Campaign Trail '72."
To je, međutim, bio poslednji veliki Tompsonov uspeh. Kako je radikalizam 1960-ih zamirao, tako je i američka publika imala sve manje razumevanja za njegov specifični stil novinarstva.
U suštini, celog svog života je najviše voleo dve stvari: da piše, i da puca. Ah, da, i da pije i da se drogira. Dakle četiri stvari.
Jednom je rekao: "Ne volim da propagiram droge, alkohol, nasilje ili ludilo bilo kome, ali meni su uvek koristili". Njegova biografkinja E. Džin Kerol je u knjizi "Hanter: Čudni i divljački život Hantera S. Tompsona" napisala kako je izgledao njegov uobičajeni dan.
15:00 - Buđenje. 15:05 - Čivas Regal uz jutarnje novine, cigarete 15:45 - Kokain 15:50 - Čivas Regal, cigarete 16:05 - Prva šoljica kafe, cigarete 16:15 - Kokain 16:16 - Đus, cigarete 16:30 - Kokain 16:54 - Kokain 17:05 - Kokain 17:11 - Kafa, cigarete 17:30 - Još leda u Čivas 17:45 - Kokain, itd, itd... 18:00 - Marihuana za opuštanje 19:05 - Lokalna kafana za ručak sastavljen od piva, margarita, kupus-salate, tako-salate, duple porcije prženih kolutova luka, kolača od šargarepe, sladoleda, krofne od pasulja, cigareta, piva i kokaina. Za povratak kući puna čaša sitno mrvljenog leda prelivenog sa tri ili četiri šota Čivas
21:00 - Počinje ozbiljno da šmrče kokain, nema više šale 22:00 - Uzima esid 23:00 - Šartrez liker, kokain, trava 23:30 - Kokain, itd, itd... 00:00 - Ponoć je, i Hanter S. Tompson je spreman da počne da piše 00:05-6:00 - Šartrez, kokain, trava, Čivas, kafa, pivo, aromatične cigarete, grejpfrut, cigarete, đus, džin, pornografija 06:00 - Šampanjac u vreloj kupci, sladoled na štapiću, pasta "fetućine Alfredo" 8:00 - Tableta za spavanje 8:20 - Spavanje
Godine 1980. se na osnovu njegovih članaka snima biografski film „Tamo gde bizoni lutaju“ gde Tompsona tumači komičar Bil Mari. Iste se godine razveo od supruge.
Posle razvoda Tompson sve više povlači iz javnosti, tek povremeno objavljujući članke, koji su njegovim vatrenim poklonicima predstavljali razočaranje.
Godine 2003. je oženio za svoju dugogodišnju saradnicu Anitu Bejmuk.
Izvršio je samoubistvo u 67. godini života, a pepeo mu je po sopstvenoj želji ispaljen iz topa na ceremoniji koju je platio njegov prijatelj Džoni Dep. Prisutni su bili i Džon Keri, sadašnji američki državni sekretar, kao i glumac Džek Nikolson.
Britansko-indijski pisac Hari Kunzru za njega je rekao da se "istinski glas Tompsonov otkriva kao glas američkog moraliste... nekoga ko je sebe često pravio ružnim da bi razotkrio ružnoću onih oko sebe".
