Režiser i scenarista Rajan Marfi stoji iza serije "DAHMER - Monster: The Jeffrey Dahmer Story" koju je Netfliks nedavno pustio veoma tiho, izbegavajući bilo kakvu promociju i razgovor sa glumcima.
Koliko je serija "negledljva" svedoči i činjenica da su prvi put i kritika i publika na istoj strani - svi su zgroženi pričom o monstrumu koji je ubijao, silovao, a potom jeo svoje žrtve. Ova serija od 10 delova istražuje život i vreme Džefrija Damera, jednog od najozloglašenijih serijskih ubica u istoriji.
Ko je zapravo Damer
Naime, Damer je monstrum koji je bio osuđen na 15 vezanih doživotnih robija zbog ubistava 17 muškaraca i dečaka u Milvokiju u periodu od 1978. do 1991. Pored ubistava bludničio je nad telima nekih od leševa i čuvao delove tela žrtava koje je jeo. Zajedno sa još jednim zatvorenikom pretučen je na smrt u novembru 1994. godine.
Njegov bizarni karakter do izražaja je dolazio čak i u zatvoru gde je ostavljajući lažne ljudske udove plašio ostale zatvorenike.
Vlasti tvrde da najmanje 17 muškaraca nije uspelo da pobegne iz kandži opasnog ubice, te da je Damer stavljao drogu u njihova pića, davio ih i sekao njihova tela električnom testerom; da je odbacio kosti koje nije želeo u bure od 200 litara koje je kupio samo za tu svrhu; da je poređao tri lobanje na policu u svom stanu, ali tek pošto ih je poprskao sivom bojom, kako bi zavarao ljude da misle da su to plastični modeli, kakve bi mogli da proučavaju ambiciozni umetnik ili stažista (kako se inače predstavljao pri upoznavanju sa budućim žrtvama).
Jednom je, kako je rekao policiji u Milvokiju, ispržio biceps žrtve zajedno s povrćem i pojeo ga.
Prema nekim kriminolozima Damer je imao gotovo identične osobine koje su proučavali kod masovnih ubica.
"Imamo posla sa istom dinamikom koju možemo da vidimo kod Gejsija: disfunkcionalnom porodicom, tipom koji poriče svoja homoseksualna osećanja da bi izbrisao bilo kakav stid koji bi mogao da oseti u vršenju ovih dela, koji uništava ljude koji su ga privukli na prvom mestu", rekao je Ted Kejhil, koji je napisao knjigu o ubistvima Gejsija (ubio 33 mladića).
Još od malih nogu imao je čudne navike
Još u osnovnoj školi skladištio je životinjske skelete u bocama sa formaldehidom.
Njegov komšija, Erik Tajson koji je živeo preko puta, otkrio je da je Džefri Damer držao skelete veverice i miševa u šupi u dvorištu i da je imao životinjsko groblje pored kuće, sa grobovima i malim krstovima.
"Izvestan broj komšija se prisećao da je video životinje, poput žaba i mačaka nabijenih na kolac ili nabijenih na drveće.", rekao je on.
Kao srednjoškolac izgledao je sasvim normalno, bavio se sprotom, a takođe je bio član jednog benda. "Viđao sam ga kako pije džin.", rekao je Čip Krofut, još jedan drug iz razreda.
Jedan danas je čak došao na čas sa viskijem, da bi na pitanje gospođe Šmit "zašto pije", odgovorio: "To je moj lek!".
Željan pažnje
Ispuštajući čudne uzvike na javnim mestima pokušavao je da privuče pažnju na sebe. Neretko se pretvarao da pada u nesvest prilikom prelaska ulice.
"To je bilo Džefova glavna fora, rekla je gospođa Šmit. To je bio deo njegovog pokušaja da bude nekonvencionalan i da se ruga svemu oko sebe. Mislim da je veoma svesno izabrao društvo časti, jer mislim da se na neki način smejao sebi i nama.", rekla je gospođa Šmit.
Svima je bilo jasno da je Damer bio željan pažnje, dok je njegova školska drugarica rekla kako je sve vreme bilo toliko jasno da on viče "Obrati pažnju na mene!".
Školski zapisi komentara njegovih nastavnika sugerišu da je njegovo osećanje otuđenosti bilo očigledno već u prvom razredu. Njegova majka se razbolela 1966. nakon rođenja njegovog brata Davida.
"Džef se osećao zapostavljenim", rekao je jedan školski zvaničnik u Dojlstaunu u Ohaju.
Turbulencije i prvo ubistvo
U njegovom domu, umesto mira i harmonije, vladale su turbulencije. Jedna osoba koja je poznavala Damerove rekla je da se kako su se stvari pogoršavale, Lionel Damer preselio u drugi deo kuće da bi bio dalje od svoje žene.
U poslednjim nedeljama brakorazvodne nagodbe, neposredno nakon što je Džefri Damer završio srednju školu, kaže da je počinio svoje prvo ubistvo, ubistvo koje je ostalo neprijavljeno sve dok nije pričao policiji o tome prošlog meseca.
Damer je ispričao policiji da je naišao na stopera po imenu Stiven Hiks i odveo ga kući na pivo. Ispričao je da su imali polne odnose, te da kada je Hiks hteo da ode, Damer mu je razbio potiljak tegom za vežbanje, a zatim ga zadavio.
Telo je odvukao u podrum ispod kuće, isekao ga na komade i odložio u kese za smeće. Kasnije je kosti zakopao, da bi ih opet iskopao, zgnječio i rasuo u jaruzi iza roditeljske kuće.
Prema rečima vlasti, to je bio obrazac koji je Damer sledio u Milvokiju gde je pretvorio kuću svoje bake, a kasnije i sopstveni stan u fabrike za ubijanje: nudio bi ljudima pivo ili novac da poziraju goli dok je fotografisao. Kada bi hteli da odu, postajao je nasilan, dok bi ih kasnije ubio.
Bio u vojsci
Zanimljivo je da je Damer služio vojsku, počeo je da se obučava za vojnog policajca, ali je ubrzo prebačen u Fort Sem Hjuston, u San Antoniju, na šest nedelja kurs medicinskog specijaliste, vojni ekvivalent pomoćnika medicinske sestre, posao koji je uključivao skrining pacijenata.
Njegovo nasilno ponašanje i tada je dolazilo do izražaja kada bi god bio pod dejstvom alkohola.
"Kada bi pio, postao bi stvarno nasilan prema meni.", rekao je Kepšou, njegov kolega koji sada služi jednogodišnju kaznu u zatvoru za ubistvo iz nehata, prekršaj, koje uključuje 14-godišnjaka koji je pozajmio auto i udario i ubio nekoga.
NE PROPUSTITE
"Po licu mu se moglo reći da se nije šalio. Bilo je stvarno. Zato mi je to smetalo. To je bila sasvim druga strana. Lice mu je bilo prazno. Bilo je kao da je kosooki. Izraz kao da ga jednostavno nije bilo. Nikad ga nisam video na tuđem licu.", rekao je.
Godinu dana pre nego što je završena njegova trogodišnja regrutacija, Damer biva otpušten. Priča koja je kružila kasarnom bila je da je otpušten zbog alkohola.
Ubistvo kao strast i rutina
Nakon napuštanja vojske preselio se u Milvoki gde su mu se fantazije o ubijanju ljudi, a koje je imao kada je imao 17 ili 18 godina su se ponovile. Policiji je rekao da nije ponovo ubijao sve do kraja 1984. ili početkom 1985. godine, kada je "otkrio gej barove".
Nakon njegovog hapšenja prošlog meseca, napisani su policijski izveštaji u kojima se navodi da je Damer svoju prvu žrtvu sreo u Milvokiju u klubu 219, baru koji posećuju homoseksualci. Otišli su u hotel Ambasador, gde soba za dvoje košta 43,88 dolara po noći, plus depozit od 10 dolara za ključ koji se vraća.
- Kada se probudio, momak je bio mrtav i krv mu je potekla iz usta, navodi se u izveštaju, dajući objašnjenje gospodina Damera šta se sledeće dogodilo. On je policiji rekao da je ostavio telo u sobi dok je otišao u tržni centar, kupio kofer, vratio se u hotel, stavio telo unutra, pozvao taksi i odneo ga do bakine kuće, gde je živeo. Tamo je raskomadao telo i zbrinuo ga. U policijskom izveštaju nije navedeno gde mu je baka u tom trenutku bila.
U izveštaju se navodi nda je svoje žrtve prvo napijao i drogirao, a zatim ubijao.
Damer je uhapšen 1986. zbog fotografisanja 14-godišnjeg dečaka i osuđen je na godinu dana zatvora. Ubistva su nastavljena, rekao je policiji, kada je pušten nakon što je odslužio delimičnu kaznu. U isto vreme se viđao sa službenikom za uslovnu slobodu. On je ispričao da je 1989. godine imao polne odnose sa muškarcem, drogirao ga i izbo ga lovačkim nožem. Zatim je raskomadao telo u kadi i hlorovodoničnom kiselinom uništio kosti.
Damer je rekao da je njegovo sledeće ubistvo, dva meseca kasnije, usledilo po istoj rutini: polni odnosi, droga u piću, smrt i rasparčavanje.
Konačno biva uhapšen
U policijskim izveštajima navedeno je da su ubistva postala sve učestalija kako su se stvari na poslu pogoršavale. Policiji je rekao da je ubio 30. juna, 4. jula i 19. jula. Tri dana nakon tog poslednjeg ubistva, on je uhapšen ubrzo nakon što je čovek sa lisicama pobegao iz njegovog stana i prijavio ga.
NE PROPUSTITE
Policija tada otkriva i njegov mračni stan, u kojem je mučio i ubijao žrtve.
Edvards je rekao policiji da ga je Damer držao u svom stanu i pretio da će ga ubiti. Iako su u početku mislili da je priča sumnjiva, policajci su Edvardsa vratili u Damerov stan. Damer je mirno objasnio da je cela stvar bila samo nesporazum i policajci skoro pa da su mu poverovali. Međutim, uočili su nekoliko polaroidnih fotografija raskomadanih tela, a Damer je uhapšen.
Detalji u stanu šokirali su policiju
Kada je policija došla da pretrese Damerov stan, prizore koje su tamo zatekli u najmanju ruku su ih šokirali. U stanu su se nalazili ljudski ostaci tela, dok je nekoliko glava bilo u frižideru i zamrzivaču, dve lobanje su bile na vrhu kompjutera, a bure od 200 litara sa nekoliko tela koja se raspadaju u hemikalijama pronađeno je u uglu spavaće sobe.
Pronađeni su i albumi sa fotografijama na kojima su delovi tele njegovih žrtava.
Postojali su i dokazi koji sugerišu da je Damer jeo neke od svojih žrtava. Komšije su i detektivima i novinarima rekli da su primetili užasan miris koji je izbijao iz stana, ali da je Damer to objasnio kao meso kome je istekao rok trajanja. Međutim, najšokantnije otkriće o tome kako je Damer uspeo da sakrije svoje strašne zločine usred gradske stambene zgrade stiglo je nekoliko dana kasnije.
Forenzičkim pregledom stana pronađeno je 11 žrtava - od kojih je prva nestala u martu 1989. godine, samo dva meseca pre nego što je Damer uspešno izbegao zatvorsku kaznu zbog zlostavljanja dece rekavši sudiji da očajnički pokušava da promeni svoje ponašanje.
Damer je kasnije priznao ukupno 17 ubistava, koja datiraju od njegove prve žrtve 1978. Porota je odbacila Damerovu odbranu zbog ludila i osuđen je na 15 doživotnih kazni u zatvoru.
Nije se pokajao
Ni u jednom momentu nije pokazao kajanje zbog zločina koje je počinio. A sveštenik koji ga je ispovedao o njemu je rekao:
"Ako bi video čuvara koji je nervozan što stoji blizu njega, rekao bi "Ja ujedam". Obično bi čuvar skočio u stranu i Džef bi se zbog toga smejao. Prenaglašavao je svoju ličnost kako bi se ljudi plašili. To je bio njegov njegov način, da se morbidnim humorom suočava sa beznadežnom situacijom," objasnio je sveštenik.
Damer je ubijen u zatvoru od jednog zatvorenika po imenu Skarver 28. novembra 1994. godine. Pre nego ga je ubio on mu je pokazao novinske članke u kojima je bilo prikazano ono što je kanibal radio do tada.
