Jedan meštanin je utrčao u selo i uznemirenim glasom rekao okupljnima: Desilo se, kuće su nam uništene, zemlja spaljena, reka je odnela odnela sve, stoka je umrla. Sve što smo godinama gradili i podizali više ne postoji.
Nemi od bola, niko nije mogao ni reč da izusti. U tom momentu iz mase je izašao poglavica i rekao:
Sve što se nekada rodilo na ovoj zemlji i na ovom nebu sigurno će umreti da bi oživelo nešto značajnije i bolje. To je zakon. Nakon dana sledi noć; seme koje padne u zemlju umire, rađajući novi rod – tako je oduvek bilo, tako će biti zauvek.
Zanemeli ste od užasa kada ste videli šta ste sve izgubili, ne želite da verujete da je to istina... Otvorite oči i pogledajte. Suočite se sa činjenicom da se vaš život zauvek promenio. Vaše prošlosti više nema.
Isplačite sve što vam je na duši! Ono što je uništeno ili umrlo mora da se oplakuje. Suze su lekovite. One će sprati tvoje rane i odneće tugu.
Možete i da očjavate, ali znajte da nakon kiše uvek dolazi duga. Na vašoj travi ponovo će biti cveća. Bez gubitka nema napredka, bez teškoća niko nije postao bolji.
Zasucite rukave i sagraditi novu kuću, uzgajate stoku... Osetićete radost u srcu i shvatićete da je sve bilo kako treba. Podićićete ruke ka nebu i zahvaliti mu se na iskušenjima koja su vam poslata!
Preživeo si, opametio se, živi dalje!
I tako je u životu. Da bismo išli ka vrhu mormo se neminovno suočiti i sa teškoćama, preprekama, ali moramo da znamo šta je ono što je istinski vredno. Zato valja zapamtiti ove 3 važne lekcije:
1. Materijalne stvari dođu i prođu, nikad ne smeju da budu naš prioritet.
2. Ono što stvarate sadrži deo vas, ali to niste vi. Vaša mudrost i vaša strast su uvek deo vas. Ništa nije izgubljeno ukoliko ne izgubite sebe.
3. Život nije uvek lak. Dozvolite sebi da se menjate, padate i ponovo ustajete. To je sve sastavni deo života.
