"Dobrota je ono što gluvi čuju, slepi vide, a slabom koristi", kaže stara poslovica.
Dobrotu razumeju i čovek i životinje, ali ne znaju jednako svi da je cene.
Postoji jedna stara jevrejska priča o starcu i kiši koja najbolje opisuje odnos prema dobroti:
"Starac je uzgajao pšenicu u polji i svaki put kada bi kiša počela da pada bio je zahvalan što ne mora da nisi vodu sa reke i zaliva pšenicu. Ali što je kiša više padala, starac je sve manje primećivao tu dobrotu od Boga i sve manje je zahvaljivao na njoj. Kada je počela suša i kiša prestala da pada, starac se naljutio na Boga vičući "Gde si sada kada si toliko potreban?"
Umesto da ode do reke i donese vodu za pšenicu, starac je počeo da čeka pomoć s neba dok se čitavo vreme ljutio na Boga.
Dok se on ljutio i čekao da dobrota dođe sama od sebe, pšenica se osušila. Starac je uvek mislio da je za to kriv Bog, nikako on."
Prvo pravilo za ljubazne ljude koji ne žele da se njihova dobrota uzima "zdravo za gotovo" je: dobrotu delite mudro. Dobrota je snaga.
Čak i ako želite, nikako ne "rasipajte" dobrotu na svakoga, inače će se svako dobro delo do vas podrazumevati kao normalno i obavezno.
