"Zašto su mi lekari to dozvolili, pita se Britanka Sinead Vatson koja je promenila pol u 23. godini, da bi se posle četiri godine predomislila.
Odnos između sestara često je težak, a za Sinead i njenu stariju sestru Andreu, to je svakako istina. Za njih je uživanje u društvu sestre dragocena privilegija.
Naime, od svoje 23 godine, Sinead je živela kao muškarac - nakon što je jedno vreme o sebi mislila da je transrodna osoba - shvativši tek pre četiri godine, sa 27, da je napravila strašnu grešku.
Ali neke štete nisu mogle da se isprave. Radila je potpunu mastektomiju, a zbog testosterona koji je godinama uzimala glas joj je bio grub imala je dlake na licu koje uklanja svaka dva dana.
Njen bes i optužbe na račun lekar i psihijatara koji su joj omogućili to sigurno izazivaju žestoke reakcije. Ali ono što niko ne može osporiti je da su njeni ožiljci, fizički i psihički, vrlo duboki. Manje očigledne su rane koje su nanete njenoj sestri Andrei.
Uticaj ovih odluka na nečiju porodicu često je potpuno zanemaren. Prema Andreinim rečima, kolateralna šteta je užasna.
- Moja sestra je bila uništena. Umesto nje dobila sam ovog gadnog, arogantnog stranca koji se nazivao mojim bratom. Nikad nisam uspela ni da oplakujem sestru koju sam izgubila - kaže ona.
- Mi smo bile samo normalne devojčice, koje su uživale i igrale se s Barbikama. Mama i tata su neumorno radili i tako je Andrea postala moja mini mama - priča ona.
Međutim, kada je Sinead imala 13 godina, sve se promenilo. Nakon sitne svađe s roditeljima, Andrea, tada 17-godišnja, preselila se na drugi kraj grada i Sinead ju je jedva videla. Gubitak sestre je duboko uticao na nju.
- Pretvarala sam se u tinejdžerku bez starije sestre koja bi me vodila kroz to. Kada su počele da mi rastu ogromne grudi, bila sam šokirana. U tinejdžerskim godinama, mrzela sam svoje telo. U sebi sam još bila devojčica, uplašena i napuštena. Sva neželjena pažnja, buljenje i zvižduci, bili su konstantni - priča. Stvari su postale još gore kada je sa 16 godina Sinead dobila posao.
- Član osoblja je počeo da me pipa. Bila sam previše plašljiva da ga zaustavim. Poljubio bi me i uhvatio za zadnjicu kad god mu se ukazala prilika. Nisam se usudila da kažem mami jer mi je pomogla da dobijem posao. Niti sam se poverila Andrei, koja se već pomirila s porodicom - prisetila se.
Andrea se udala za Barija, a njihov prvi sin Raithin rodio se 2008., a potom Caelen 2011. Njihova ćerka Alisa rođena je 2014.
- Bila sam prezauzeta da bih videla šta Sinead trpi - rekla je Andrea koja sada žali što mora živeti s tim. Kada bi gledala svoju sestru, prelepu mladu ženu sa sjajnom crnom kosom i porculanskom kožom, bila je ludo ponosna na nju.
- Nikad nisam pretpostavila da pati i mrzi sve to - ističe Andrea. S 19 godina, Sinead je pobegla kako bi studirala istoriju arheologije na Univerzitetu Glazgov. Ali šteta je već bila učinjena. Čak i kada su zgodni, ljubazni momci pokazali interesovanje za nju, bila je uplašena i ispunjena samo gađenjem.
Počela sam da mrzim svoje telo. Priželjkivala sam da sam rođena kao dečak samo da bi ovo prestalo - govori Sinead.
Tada je odlučila da započne vezu sa ženom i to je rekla Andrei, koja je bila iznenađena, ali je to prihvatila.
Međutim, kada je starijoj sestri ispričala o zlostavljanju koje je pretrpela kao 16-godišnjakinja, nije bila tako saosećajna.
- Mislila sam da je to tipično seksističko ponašanje koje sve žene nauče da tolerišu- kaže Andrea.
- Rekla sam joj da zaboravi i krene dalje. Bilo je to glupo od mene. Trebalo je da postavim više pitanja, shvatim to ozbiljnije i možda predložim savetovanje - kaže Andrea.
Nemoguće je znati da li bi stvari bile drugačije. Umesto toga, osećala sam se odbačenom od sestre, kada se njena veza počela raspadati nakon osam meseci. Tada se Sinead okrenula internetu.
- Počela sam da pretražiujem na guglu, 'mrzim što sam žena, šta mogu učiniti? - objašnjava.
Očekivala je da će pronaći strategije suočavanja i emotivne priče. Ujesto toga, našla je gomilu informacija o tranziciji.
- Imala sam samo 20 godina i prilično sam bila naivna. Do tada nisam ni znala da je moguće promeniti pol - kaže ona.
Sinead je u toj ideji videla slamku spasa. Za nekoliko dana bila je sigurna da treba postati muškarac. Niko od profesionalaca koje je upoznala tokom narednih godina nikada nije doveo u pitanje njenu samodijagnozu.
- Pročitala sam da moraš živeti kao muškarac pre nego što počneš lečenje, pa sam odmah ošišala kosu i počela da nosim široke farmerke..
- Bila sam presrećna kad sam na prvoj godini fakulteta zamolila čistačicu da me uputi do toaleta, a ona me poslala u muški - priča Sinead.
Andrea ništa nije sumnjala, nije joj zazvonilo ni kada je jedne noći Sinead rekla da želi biti dečak.
- Imala je samo 21 godinu, a kako je rekao moj suprug Bari, koji ju je oduvek obožavao, da ona još uvek pokušavala da shvati ko je, ispričala je Andrea.
No početkom 2014. Sinead se uputila u Sandyford, kliniku u Glazgovu, i nakon kratkog savetovanja stavljena je na 12-mjesečnu listu čekanja za liječenje.
- Bila sam uverena da će svi moji problemi nestati kada postanem muškarac. Bila sam toliko slomljena čekanjem da su mi se javljale suicidalne misli. Pila sam mnogo alkohol i pogrešno usmeravala svoju mržnju prema porodici - priča.
Ne bi se javljala ni na Andreine telefonske pozive.
- Kada sam konačno započela lečenje početkom 2015., promenila sam ime u Sean i u potpunosti se identifikovala kao muškarac - kaže. Nedeljama kasnije Sinead, odnosno Seanu, prepisali su testosteron.
- Bila sam euforična. Bila sam uverena da ću živeti život kakav je trebalo da živim, u telu u kojem sam trebala da se rodim - ističe ona.
U roku od nekoliko tjedana njezin glas je postao grub i muževan. Obline su joj počele nestajati, a tijelo se počelo mijenjati. Andrea je bila 'tiho' užasnuta.
- Bila sam preplašena da ću je uznemiriti i rizikovati još jedan psihički slom. Sebično sam se bojala da će mi zauvek okrenuti leđa. Ali najveći izazov bila je njena promena ličnosti. Testosteron ju je razljutio, bila je neraspoložena i agresivna. Moja mala sestra je izbrisana - kaže Andrea.
- Sinead je bila smešna, otkačena i puna ljubavi. Sean je mrzeo žene, imao je loš karakter. Sinead me je oduvek volela i ugledala se na mene. Sean mi se rugao i tretirao me jako loše. Cela naša prošlost je bila izbrisana. Sean je želeo da se pretvara da Sinead nikad nije postojala, a s time i celo naše detinjstvo. Kao da ni ja ne postojim - ispričala je Andrea, koja je takođe svojoj deci morala objašnjavati zašto su izgubila tetku.
- Mama i ja smo pohađale grupu za podršku porodici u klinici, ali nismo dobili nikakve odgovore, ništa.Očajna sam se obratila grupi za podršku na Fejsbuku i prozvana sam maloumnom i transfobičnom samo zato što sam se brinula za nju. To je uticalo na sve nas. Mama je bila zbunjena i zabrinuta. Tata je bio ljut i uporno je odbijao svoju ćerku da zove Sean - nastavlja.
Sinead je imala 26 godina i uzimala je testosteron dve godine kada ju je klinika uputila na dvostruku mastektomiju.
- Bila sam besna na doktore koji su je unakazili. O čemu su razmišljali - pita se Andrea.
Jezivo shvatanje je pomalo počelo da proganja Sinead, postati muškarac je trebalo da je učini da se oseća moćno i potpuno. Ali i dalje se osećala uplašeno, posramljeno.
- Ovaj put nije bilo slamke spasa za koju bi se mogla držati. I dalje sam sebe mrzela - kaže ona.
- Bila sam tako ljuta i posramljena. Kako sam bila tako glupa, zaluđena i sebična? Zašto nijedan stručnjak nije pokušao da me zaustavi - pita se.
Sinead je bila toliko depresivna da je napustila studije samo dva meseca pre završnih ispita. Zatim je - ne videći izlaz - pokušala sebi oduzeti život. Srećom, Andrea ju je pronašla na vreme.
Jecajući, Sinead je rekla Andrei da je napravila strašnu grešku.
- Bila sam slomljena onim što je sebi učinila. Bila sam zabrinuta šta će se sledeće dogoditi jer sam znala da nema brzog rešenja. Ali takođe mi je laknulo što sam vratila sestru - rekla je Andrea. Sinead je putem interneta došla do drugih žena koje su prošle slično. Oni su mala grupa koja pruža podršku. Pomogli su joj da razume sve žaljenje i bes koji je osećala. Zna za najmanje 100 žena sličnih sebi.
Mi smo samo vrh sante leda - ističe. 2019. godine, bez razgovora s klinikom, za koju smatra da ju je izneverila, Sinead je prestala da uzima testosteron.
- Prva godina je bila užasna. Imala sam užasne promene raspoloženja. Zvučala sam kao muškarac, ali svakim danom više sam ličila na ženu. Stranci nisu znali šta sam. Osećala sam se kao nakaza - priznaje.
Nakon što je proživela toliko toga, Sinead nije bila sigurna da će Andrea ostati uz nju. Andrea se to nije pitala, ona je njena sestra. Mrzela je Seana. Ali to ne znači da manje voli Sinead. Prema njenom mišljenju to su dve potpuno odvojene osobe. Većinu dana razgovaraju telefonom i najbliže su nego ikada pre.
Sinead ima dečka, 28-godišnjeg vozača dostave, koji je, kaže, voli onakvu kakva jeste i to joj je ulilo ogromno samopouzdanje. Zahvalna je što nije otišla dalje s operacijama i promenama.
- Bez Andreine ljubavi nisam sigurna da bih ovo prošla. Ali brinem se za sve ostale koji nemaju podršku porodice. Znam da ima mnogo žena poput mene, previše uplašenih da bi progovorile. Ali naš glas se mora čuti ako želimo zaštititi ranjive devojke i mlade žene od nepotrebnih i nepovratnih tretmana - upozorava.