Tokom Prvoga svetskog rata, stvorene su brojne nove vrste oružja. Mnoge od njih imale su prilično smešne nadimke. Lagani britanski tenk je, na primer, bio poznat kao Mali Vili; mitraljezu koji je ispaljivao 600 metaka u minuti tepalo se kao Maksimu – otuda ona stara izreka “Udara k’o Maksim po diviziji” – a moćna nemačka haubica M-Gerät u istoriju je ušla kao Debela Berta.
Dugačak preko šest metara, težak nekoliko stotina tona, top kalibra 420 milimetara konstruisan je s namerom da postane najrazornije oružje nemačke vojske. Centralne sile su i ranije posedovale artiljerijska oružja velikog kalibra, ali je Debela Berta imala dotad neviđen domet od petnaest kilometara.
Ovo čudo tehnologije proizvela je fabrika“Krupp”, koja je bila važan deo ratne mašinerije, prema nacrtu inženjera Maxa Dregera, a sastavljalo ga je više od hiljadu ljudi. Ime su mu dali saveznički vojnici, u posprdnom kontekstu – po supruzi Gustava Kruppa, vlasnika spomenute fabrike oružja. Berta Krupp je, naime, bila korpulentna dama.
Zbog njegove težine, top je do položaja transportovan u delovima, na specijalnim motornim vozilima. Model L/14, kako se oružje službeno zvalo, prvi put je korišten za razbijanje belgijskih pograničnih gradova-tvrđava Liègea i Namura. Bio je to spektakularan uspeh – iza Debele Berte ostale su samo ruševine.
Nemačka propaganda je, međutim, topu pridavala daleko veću efikasnost nego što ju je zaista imao. Naime, zrno ispaljeno iz njega s lakoćom je moglo probiti zemljane fortifikacije, kakve su bile one u Belgiji, ali je protiv bunkera ojačanih čelikom imalo relativnio slabo delovanje.
Da je tome tako, Nemci su saznali u februaru 1916. godine, tokom napada na Verdun. Tom prilikom osvojili su samo jednu tvrđavu, Fort Vaux, i to samo zato što su pogodili zalihe vode, pa se neprijatelj morao predati. Nakon propasti verdunske ofenzive, Debela Berta je povučena iz upotrebe, budući da su Saveznici u međuvremenu konstruirali topove većeg dometa.
