Pored žudnje za moći, slažu se mnogi, jedan od temeljnih pokretača Benita Musolinija (1883. – 1945.) bio je nesputani libido. Otac fašizma, brutalni diktator odgovoran za smrt miliona, bio je na glasu kao neumoran pastuv. Nakon kratkog braka s Idom Dasler, venčao se s Rejčel Guidi, devojkom iz seoske porodice kojoj je od prvog dana nabijao rogove. Dona Rejčel, kako su je nazivali, rezignirano je slušala o suprugovim slabo skrivanim aferama. Možda se tešila činjenicom da je upravo ona ta koja mu je rodila petoro dece.
Njegove čaršave gužvale su brojne dame, mahom mlade i atraktivne. Kao što je poznato, za stvaranje najvećeg filmskog studija u Italiji, grandioznog zdanja Cinecittà, zaslužan je upravo on. Mnoge koje su onde pravile prve korake ka slavi morale su zadovoljiti Musolinijeve prohteve. U njegovu rezidenciju svakodnevno su, u limuzini zatamnjenih stakala, dovožene mlade glumice i starlete, pa je Cinecittà dobila nadimak “Sodoma i Gomora na Tiberu”. Prema nekim navodima, Musolini je ujedno bio sklon fetišima. Postoji i priča da je, uprkos čiru na želucu, svakodnevno tamanio velike količine belog luka, verujući kako upravo zahvaljujući njemu ima postojanu erekciju.
Većini Musolinijevih ljubavnica jedno je bilo zajedničko: bile su potrošna roba. Uz njega su se duže zadržale tek dve – novinarka Margerita Sarfati, njegova biografkinja, i Klara Petači. Potonja je s voljenim čovekom ostala do samog kraja, dobrovoljno ga otprativši u smrt.
NE PROPUSTITE
Ali, ko je uopće bila Klara Petači?
U trenutku kad je rođena, 29-godišnji Musolini upravo je bio postavljen za urednika službenih socijalističkih novina “Avanti!”. Za razliku od Rejčel Musolini, Klara je potekla iz aristokratske porodice. Njen otac, Frančesko Saverio Petači, bio je jedan od najuglednijih doktora u Rimu – stajao je na čelu najmodernije gradske klinike, a na listi njegovih pacijenata nalazilo se i sam papa Pio XI. Kao gorljivi fašista, Musolinija je smatrao junakom, čovekom koji je naciji podario izgubljeni osećaj veličine. Odgajana u tom duhu, ni Klara nije mogla misliti drugačije.
“O duce, mio grandissimo duce”, beleška je koju je u svoj dnevnik unela kao devojčica, nedvosmisleno već pomalo zaljubljena u najmlađeg premijera u italijanskoj istoriji. U to vreme, nije ni sulutila da će se njihove sudbine neraskidivo isprepletati.
U trenutku kad je upoznala Musolinija, imala je devetnaest godina i verenički prrsten na ruci. Da stvar bude zanimljivija, ona i budući muž Rikardo Federici, pripadnik italijanskog vazduhoplovstva plave krvi, zajedno su predstavljeni Musoliniju. Ovaj je odmah bacio oko na crnku porculanske puti i zamamnih oblina ali, netipično za njega, objekt svoje žudnje nije odmah “konzumirao”.
Navodno su Klara, sada već udata žena, i diktator koji joj je osvojio srce pune četiri godine održavali platonsku vezu, razmenjujući nežna pisma. Klara se brzo razvela od plemića koji je navodno imao tešku šaku i voleo da zaviruje u dno čašice.
NE PROPUSTITE
Više nije bilo prepreke za ljubav Klare i Musolinija.
U vezu s Musolinijem mlada devojka se upustila 1936. godine. Poput moćnog ljubavnika, imala je dve dominantne strasti – njega i pisanje dnevnika. Potonje joj je služilo kao svojevrsna terapija jer, otkako je upoznala Benita, nije radila ništa drugo nego iščekivala trenutke susreta s njim. O kojem je stepenu žudnje reč, svedoči sledeći podatak: samo 1938. godine, svojim sitnim, urednim rukopisom ispisala je gotovo dve hiljade stranica! To štivo, objavljeno 2009. godine, pruža jedinstven uvid u ljubavni život fašističkog zlotvora.
Iz njaga smo imali priliku da saznamo da je Ben, kako je dragome tepala na jastuku, bio neka vrsta seksualnog zavisnika. Megaloman kakav je bio, upoređivao se s Napoleonom Bonapartom, a Klaru je činio ljubomornom prepričavajući joj svoje erotske susrete iz prošlosti. Na njenu žalost, nisu ostali u prošlosti: varao ju je na svakom koraku… Ako uopšte možemo govoriti o preljubu u kontekstu nečije ljubavnice. Ipak, Klara mu je bila najdraža od svih. Premda nije naročito cenio njen intelekt, opčinjen njenom lepotom i ljubavnim umećem drža ju je blizu sebe, pa je dobila vlastitu sobu u Palazzo di Venezia, Musolinijevoj rezidenciji koja je ujedno bila sedište vlade, kao i vozača i telohranitelja. Toliko je žudio za njom da je znao prekidati sednice vlade kako bi sa njom u sobi zaplesao "vodoravni tango"!
Za ovu aferu znali su svi, uključujući diktatorovu zakonitu ženu. Kad je Rejčel Musolini shvatila da njena gora polovina gaji dublje osećaje prema mladoj devojci, preplavila ju je ljubomora. Jednog jutra, suparnicu je presrela na ulici i izvređala na sva usta. Tom joj je prilikom navodno poželela da skonča među ološem, s jeftinim prostititkama sa zloglasna Loretskog trga u Milanu. Besna žena nije mogla ni slutiti da će njena suparnica, upravo na tome mestu, doživeti znatno goru sudbinu…
NE PROPUSTITE
Kad je poraz u Drugom svetskom ratu postao sve očigledniji, odnos Italijana prema dojučerašnjem vođi dramatično se promenio. Nakon što su mu i najbliži saradnici okrenuli leđa, Musolini je predložio ljubavnici da pobegne iz zemlje. Ova je to odbila, odlučna u nameri da podeli njegovu sudbinu – ma kakva bila. U aprilu 1945. godine, Musolini je pokušao napustiti Italiju, tako što se maskirao u nemačku vojnu uniformu i pridruživši se skupini koja je ilegalno pokušala ući u Švajcarsku. Na pogibeljnom putovanju, pridružila mu se i odana Klara. Samo desetak kilometara od granice, begunci su okruženi odredom italijanskih partizana.
Dana 28. aprila 1945. godine, Benito Musolini osuđen je na smrt streljanjem. Klara, koja nije počinila niti jedan zločin, hteli su pustiti na slobodu, ali za nju nije bilo života bez voljenog čoveka. Pred streljačkim vodom, čvrsto je zagrlila onoga koji joj je bio sve, odbijajući ga pustiti. U smrt su otišli zajedno, pokošeni brojnim mecima. Sledeći dan, njihova tela izložena su u Milanu, na već spomenutu Loretskom trgu, naglavačke obešena o kuke za meso s krova benzinske pumpe. Okupljena masa, oni koji su Musolinija do juče obožavali kao božanstvo, sada se odlučila životinjski iživljavati na posmrtnim ostacima zloglasnog para. Fotografirali su njihova tela, udarali ih, navodno čak i urinirali po njima.
Za diktatorovu udovicu, budućnost je bila znatno svetlija. Nakon rata, Rejčel Musolini neko je vreme provela u američkom zarobljeništvu, nakon čega je puštena na slobodu. Udovica se dobro snašla – vodila je restoran kod rodnog gradića, a umrla je 1979., u dobi od devedeset godina.
