U izgubljenom kraljevstvu visoko na Himalajima, na jednoj od ekstremnih tačaka severne Indije, na granici Kašmira, Kine i Avganistana živi narod sa neverovatnim tajnama za dugovečan i zdrav život -Hunza narod.
U okviru ovog malenog, miroljubivog društva, od svega 30.000 ljudi koji žive u nepristupačnim dolinima na oko 3000 metara nadmorske visine.
Verovalo se da Hunze imaju dug životni vek, zbog zdravog stila života koji vode. međutim, naučnici su utvrdili da su i oni podložni raznim bolestima, te da i te kako mogu da dobiju rak.
Hunza klima je oštra, zbog svog geografskog položaja, tako da ljudi skromno jedu tamo. Tipično, jedu malo mesa i jedu samo dva manja obroka dnevno. Oni svoj prvi obrok ne jedu pre podneva, iako se često angažuju i započinju fizički rad od 5:30h ujutru. Doručak, uglavnom vegetarijanski sa celim zrnevljem, održava njihov digestivni sistem zdravim.
Komparativno, zbog svih dodatih rafinisanih ugljenih hidrata i šećera, zapadnjaci često konzumiraju mnogo više kalorija u svakom obroku nego što je to zaista potrebno – da ne pominjemo one koji ne dobijaju nikakvu ćelijsku regeneraciju od dobre ishrane.
Za razliku od većine zapadnjaka, Hunzi jedu pre svega radi uspostavljanja i održavanja zdravlja, a ne zbog zadovoljstva.
Hunza hrana je potpuno prirodna, ne sadrži hemijske dodatke. Zapadna ishrana je puna pesticida, herbicida, fungicida, genetski modifikovanih organizama, obrađenih hemikalija, šećera, veštačkih šećera i aroma.
Hunzi obrađuju voće tako što ga ostave da se suši na suncu. Najzastupljenija je kajsija, koju jedu u velikim količinama, svežu, ali i osušenu. Proizvode mleko i sir, ali bez hemikalija ili hormona. To je protiv Hunza zakona kao što je i protivzakonito da praše svoje bašte pesticidima.
