Anita Murđani postala je svetski poznata kada je podelila svoje iskustvo, pa čak napisala i niz knjiga (nagrađivanih, bestselera) o tome kako je pobedila rak nakon što je u poslednjoj fazi limfoma pala u komu. Kad se probudila, doživela je prosvetljenje, kaže ona.
"Udovoljavala sam drugima, stavljala ih na prvo mesto i bojala sam se da budem autentična. Pokušavala sam da budem neko ko nisam i iscrpljivala se radeći za druge. I uvek sam mislila da je sebično slediti svoje potrebe jer su tuđe veće i važnije. Međutim, kad sam ja ostvarena, tada sam zdravija, srećnija, više dajem, a manje mi je potrebno. Takođe mi je jasno i da ako stalno pokušavamo da budemo neko ko nismo, planetu lišavamo nas samih."
Ovim rečima Anita počinje svoju dirljivu ispovest o čudesnom izlečenju koje joj je donelo duboke spoznaje i promenilo njen odnos prema životu. Naime, u februaru 2006. godine Anita je primljena u bolnicu u terminalnoj fazi karcinoma. Pala je u komu i svi organi su joj otkazali. Lekari su rekli njenoj porodici da će da živi još samo nekoliko sati. Ali ono što niko od prisutnih nije znao je da je Anita upravo tada doživljavala neverovatno iskustvo blizu smrti (near-death experience, NDE).
"Ono što niko nije znao je da sma sve vreme bila svesna toga šta se dešava oko mene. Bila sam svesna muža: bio je umoran, ali bio je tamo i držao me za ruku. Bila sam svesna svega što lekari rade: kako me buše cevima, uklanjaju mi tečnost iz pluća, pomažu mi da dišem.
Bila sam svesna svake najmanje stvari koja se dešavala oko mene, kao da sam imala periferni vid 360 stepeni. Mogla sam da vidim sve šta se dešava oko mog tela, i to ne samo u sobi, već i šire. Videla sam svoje telo koje leži na krevetu, ali više nisam bila vezana za njega. Kao da sam mogla istovremeno da budem svuda.
Gde god sam usmerila svest, tamo sam bila. Bila sam svesna svog brata koji je tada bio u Indiji. Žurio je na avion da stigne do mene, da se oprostimo. Bila sam pored njega dok je sedao u avion.
Takođe sam osećala ogromnu povezanost sa svima: sa lekarima, medicinskim sestrama, mužem, bratom, majkom... Kao da svi imamo jednu svest. Kao da sam mogla da osećam ono što oni osećaju. Osetila sam patnju koju doživljavaju. Osetila sam kako su lekari odustali od mene. Ali u isto vreme sam bila emotivno isključena, mada sam sve razumela.
Osetila sam da otac želi da mi kaže kako moje vreme još nije došlo, da moram da se vratim u svoje telo. U početku nisam htela da se vratim, izgledalo je da imam izbor ili da se vratim ili da ostanem tu gde sam. Apsolutno se nisam htela vratiti, jer nisam mogla da pronađem ni jedan razlog zašto bih želela da budem u bolesnom telu koje umire.
NE PROPUSTITE
Bila sam teret za svoju porodicu, trpela sam bolove, i zaista nije bilo razloga da živim. Ali tada sam shvatila da ako u potpunosti razumem ono što mi je otkriveno sada i shvatim zašto sam dobila rak, i odlučim da se vratim u telo, tada ću se vrlo brzo oporaviti. I u tom trenutku sam odlučila da se vratim.
Čula sam svog najboljeg prijatelja i tatu kako mi govore:
"Sada kada znaš istinu, ko si zaista, vrati se i živi svoj život bez straha." U tom trenutku sam se probudila iz kome.
Moja porodica je bila presrećna što se i dalje borim. Lekari nisu mogli da objasne ovo moje buđenje. Niko nije mogao da zna posledice te kome, jer još sam uvek bila slaba. Tada sam rekla svom mužu: "Biće mi bolje, znam da će mi biti bolje, moje vreme još nije došlo.
Nakon 5 dana, metastaze u mom telu su se smanjile za oko 70%. Nakon 5 nedelja, otpuštena sam iz bolnice. Potpuno sam se oslobodila raka. Sada sam se morala vratiti životu i promeniti sve iz korena.
Moja percepcija sveta, našeg fizičkog tela i bolesti se promenila. Bilo mi je veoma teško spojiti ovo novo razumevanje sa svojim životom.
Verovatno je najbolji način da objasnim šta sam doživela - da koristim metaforu "skladište". Kao da se nalazimo u potpuno mračnom magacinu, gde postoji samo tama.
Zamislite da se nalazite u potpuno mračnoj prodavnici lepih stvari. U ruci imate malu baterijsku lampu, i vidite samo ono što osvetljavate sa njom. To je samo jedan mali snop svetolosti, a sve ostalo je mrak. A sada zamislite da se u jednom momentu upalilo veliko, glavno svetlo i ceo taj prostor je sada jasan i obasjan svetlošću. I razumete koliko je veliko to mesto, vidite šta sve u njemu ima... Tu je svega više nego što ste ikad mogli da zamislite. Police pune stvari koje znate šta su i masa onih koje i ne znate šta su, ali sada sve jasno vidite. Neke od ovih stvari ste videli, ali obasjane samo malom lampom. Kada ste ih videli u punom sjaju sada znate kako sve to može da izgleda. Čak i ako se izgasi glavno svetlo i ostane vam samo mala lampa u rukama, sada znate kako to mesto izgleda. E tako sam se osećala!"
U intervjuu koji je dala književnici Dženifer Pastilof, Anita je nepretenciozno i šaljivo podelila ono što je naučila iz NDE:
Ovo su njena životna pravila:
1. Nemojte doživljavati život preozbiljno.
2. Jedite čokoladu.
3. Osetite svoju veličanstvenost.
4. Jedite još čokolade.
5. Uživajte u životu i radite ono što vam donosi radost.
6. Neka je vaša svakodnevica ispunjena onim što vas čini srećnim, a ne onim što mislite da bi trebalo ili što drugi misle da bi vi trebalo da radite.
7. Živite strastveno i s puno ljubavi, a ne u strahu od neuspeha.
8. Započnite svaki dan pesmom Abbe – Dancing Queen (ili nekom drugom, vama omiljenom) i pevajte.
9. Smejte se sebi svaki dan (što više to vežbate, pre ćete dostići nirvanu).
10. Svakim pogledom u ogledalo, podsetite se da ste savršeno božije dete, koje je tu da bude verno sebi. Vaš jedini cilj jeste da živite ono što jeste. U pokušaju da budete neko drugi, univerzum lišavate samog sebe.
11. Ne zamarajte se previše time da li ste u pravu. Kada nam je jedini cilj da budemo svoji, teško možemo da pogrešimo.
12. Svaki dan započnite jasnom namerom, ostavljajući iza sebe jučerašnje emocije. Svaki dan je prazno platno na koje možemo da naslikamo sve što poželimo. Tako da je na nama izbor hoćemo li obojiti svoje platno radošću, ljubavlju i smehom ili strahom, ljutnjom, kajanjem, teskobom i zabrinutošću.
