Sa novčanicom od 10 dinara više ništa ne možete da kupite, ali ako posedujete onu iz 1885. godine – 10 dinara vredi mnogo, mnogo više.
Kako tvrde kolekcionari za nju u Srbiji danas možete da dobijete od 3.000 do 8.000 evra. Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe, a deo njih je izgubljen pa su upravo iz tog razloga “pravo malo bogatstvo“.
Hartija ove novčanice je bela, sa vodotiskom oznake vrednosti (“DESET DINARA “ – ćirilicom). U literaturi se navodi da je hartija prevučena žutom mrežicom, a tehnolozi objašnjavaju da je u pitanju impregnacija hartije.
Graver za novčanicu od 10 dinara iz 1876. godine bio je L. Dumont iz Pariza, a nije poznato ko je izvršio prepravke klišea za ovu novčanicu iz 1885. godine. Veličina novčanice je 131 x 96 mm. Na licu banknote su crteži i tekstovi. Glavni tekst se nalazi na sredini lica.
Na novčanici se nalazi: u sredini gornjeg dela je crtež poprsja kralja Milana Obrenovića (knjaz srpski 1868-1882., kralj Srbije 1882-1889); u sredini donjeg dela je grb Kraljevine Srbije; sa leve strane je crtež žene u narodnoj nošnji, sa snopom žita i srpom; sa desne strane je crtež srpskog vojnika onog vremena sa puškom.
Ispod ženske figure je ovalni okvir, u kome je tekst “Zakon od 23. Septembra 1885.“ (što će reći Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine), a ispod crteža vojnika je takođe ovalni okvir u kome je tekst “§ 145 kr. zak. falsifikovanje banknota kazni se robijom“. Ispod grba je uokvirena cifra “10″.
Strast sakupljanja starog novca u Srbiji nije ni približno retka kao skupocene novčanice. Ovim hobijem se bavi par desetina hiljada ljudi, a za najvrednijim primercima vlada prava pomama. Ovaj hobi naziva se i numizmatika, a u Srbiji postoji najmanje tridesetak numizmatičarskih udruženja i čak 10.000 hiljada slobodnih kolekcionara.
