Kako je jednom prilikom izjavila za časopis "Amerikan Weekly", 1953. godine, mrzela je odeću za dečake i uvek se pitala zašto je njena odeća toliko različita od prelepih haljina koju nosi njena starija sestra Doroti.
Rani život Kristin Džorgensen je biološki bila muškarac Džordž Vilijam Džorgensen iz Bronksa (Njujork). U svojim ranim godinama ona je bila svesna činjenice da njeno fizičko telo "ne pripada" njoj samoj. Još kao tinejdžerka, ova mlada devojka je govorila da se "osećala izgubljeno između polova", te da je više zavidela devojkama, nego što je bila zainteresovana za njih, ispričala je jednom za američke medije. Pred kraj srednje škole, Kristin je pronašla beg od sopstvenog problema, pa je tako počela da se bavi i fotografijom. Može se reći da je devojka imala dar od oca, jer se i on sam amaterski bavio ovim poslom.
Odluka da konačno bude ono što zaista jeste Mlada Amerikanka morala je da napusti posao fotografkinje, jer je ubrzo stigao poziv za vojsku. Godine 1945. bila je i regrutovana među vojne redove odraslih muškaraca koji su znali šta ih čeka, ali ona nije. Pošto je bila malog rasta, i fizički slabašna, nije imala dovoljno dobre kvalifikacije za jednog vojnika, te joj je dodeljen posao službenice (u pitanju su bili administrativni poslovi) u naselju "Fort Dix" (Nju Džersi), ali ni tu se nije snašla. Nakon što ju je vojska oslobodila od vojničkih poslova 1946, godine, Kristiin Džorgensen je opet počela da vodi unutrašnju borbu sa onim što zaista jeste i onim što je trenutno njen fizički izgled. Godine 1950. Kristin je otputovala za Dansku kako bi započela hiruršku operaciju promene pola. Tretman, koji je tada bio dostupan samo u Evropi, uključivao je nekoliko operacija, ali i hormonsku terapiju. Kako je počela tranzicija njenog pola i konačnog oslobađanja od sopstvenih okova, tako je krenulo i zahuktavanje svetskih medija oko njenog sasvim neobičnog zahteva. Umesto da njen put i životna priča budu podrška svim ljudima koji se svakodnevno bore sa unutrašnjim demonima, mlada Kristin je morala da se bori sa tabloidnim naslovima kao što su "Dečak iz Bronksa je sada devojka", "Dragi mama i tata, napisao je sin, sada sam postao vaša ćerka". A sve se ovo događalo dok je još bila u bolnici u Danskoj.
Nakon što se vratila u SAD, 1953. godine, Kristin Džorgensen je naišla na surovi napad reportera na aerodromu u Njujorku. Trudila se da demistifikuje svoju situaciju, te je odgovarala na skoro sva postavljena pitanja. Međutim, ni to nije bilo dovoljno novinarima, jer su uporno pokušavali da je duhovno slome pitanjima. U jednom trenutku je odlučila da se povuče, zaključivši ovaj svečani doček rečima:
"Zahvaljujem svima što ste došli, ali mislim da je previše", rekla je, a potom nestala u masi reportera gladnih intrigantnih priča.
Kakav publicitet ju je dočekao? Svoju tranziciju, ali i životni put ispričala je za časopis "Amerikan vikli", a nakon toga je i stvorila sopstvenu glumačku karijeru u jednom noćnom klubu. "Odlučila sam da ako žele da me vide, moraće i da plate", rekla je jednom prilikom za "Njujork tajms". A u svojim nastupima često je pevala pesmu koja je, moglo bi se reći, konačno stavila tačku na njene unutrašnje demone "I Enjoy Being a Girl". Iako je nailazila na neodobravanje svoje odluke kod vlasti, ali i javnosti, mlada Amerikanka postala je popularna po autobiografskom delu "Christine Jorgensen: A Personal Biography" koje je ekranizovano 1970. godine, pod nazivom: "The Christine Jorgensen Story".
Kraj jedne hrabre žene Kristin Džorgensen se preselila u Južnu Kaliforniju početkom sedamdesetih. Umrla je od raka bešike i pluća 3. maja 1989. godine, a njena tranzicija pokrenula je nacionalnu diskusiju o rodnom identitetu. Njen životni put i priča postali su podrška svim ljudima koji žele da budu ono što zaista jesu.
