Maga Magazinović rođena je u Užicu 1882. godine. Sa 14 godina sa porodicom se seli u Beograd u kojem završava dvogodišnju Višu žensku školu. Međutim za pametnu Magu, ženu miljama ispred svog vremena, ovo je bio tek početak.
Iste godine upisuje se na Odsek za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao vanredni student. U to vreme žene nisu mogli da budu redovni studenti već su ispite polagale preko kolokvijuma. Marija sluša predavanja iz fizike i hemije, ali uči i nemački, ruski, srpski kao i teoriju književnosti.
Nezadovoljna stavom fakulteta da devojke ne mogu da budu ravnopravni studenti sa momcima, već isključivo vanredni, Maga Magazinović odlučuje da ovo promeni.
Počinje da se bori za izjednačavanje polova, prevashodno u pravu na školovanje, zaposlenje izvan kuće i na jednake plate. Upisuje i pravni fakultet u Beogradu kao prvi ženski student u istoriji ove institucije. Ovaj potez opravdan je sa jedne strane velikom željom da prokrči put ženama u fakultetski obrazovni sistem, a sa druge radi izučavanja pravnih akta i uticaja na promenu istih.
Uspeva u svojoj nameri da Filozofski fakultet oslobodi patrijarhalnih okova i druge dve godine studije prati kao redovan student. Diplomirala je 1904. kod profesora Brane Petronijevića. Nakon toga napušta i prava, jer je ispunila svoju tadašnju misiju – ženama je širom otvorila vrata visokoškolskih institucija i bilo je vreme za naredni korak.
Godine 1903. osniva Klub studentkinja koji postaje veoma aktivan. Počinju da prevode dela velikih feministkinja i boraca za jednakost polova kao što su Klara Cetkin, Elen Kej, Lili Braun… Bave se socijalističkom i borbom za bolji položaj žena.
Iste godine, za potrebe Narodnog pozorišta, Maga Magazinović započinje svoj prevodilački rad. Dela velikih pisaca kao što su Maksim Gorki, Henrik Sjenkijevič, Hajnrih Fridrih prošla su kroz njeno pero na putu do svog javnog izvođenja u Srbiji.
Ženski svet
Nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu, Maga Magazinović se, 1905. godine, zapošljava kao praktikantkinja u Narodnoj biblioteci. Bila je prva žena zaposlena u ovoj instituciji.
Iste godine počinje da radi i kao novinar saradnik u Politici i u Pozorišnom listu. Godinu dana kasnije, piše u svojoj redovnoj rubrici Ženski svet i počinje da uređuje Feljton. Treba li napominjati da je bila prva žena zaposlena u redakciji Politike?
Maga Magazinović svojim čitaocima donosi aktuelna dešavanja iz feminističkih pokreta. Ukazuje na razvijanje ove tematike u Evropskim krugovima, najviše u Engleskoj i Nemačkoj. Pored toga, piše o novostima u oblasti jednakosti polova, poboljšanja položaja žena i važnosti ovih borbi.
Zbog svog novinarskog i uredničkog zalaganja, borbe za prava i jednakost žena, ali prevashodno zbog kvaliteta tekstova i rada u Politici, Marija Maga Magazinović je jedna od tri žene (pored Dese Glišić i Milice Jakovljević – Mir Jam) koje su se našle među sto najznačajnijih novinara u monografiji Dva veka srpskog novinarstva (1791-1991).
Pokret i ples kao vodilja ličnog izraza
Po povratku u Srbiju, 1913. godine Maga postaje dobrovoljna bolničarka. Zapisivala je pakao ratne bolnice, kroz koji je prolazila. Kasnije, svoje zapise objavila je u autobiografiji "Moj život", gde kaže: “Radile smo kao krtice, od glačanja parketa, pranja prozora, posvednevnog spremanja postelja ranjenicima — pa do prave bolničarske dužnosti: merenja temperature, razvijanja i sečenja zavoja, previjanje rana po lekarskom uputstvu, deljenja obroka, pomaganja onima koji se nisu sami mogli hraniti“.
Godine 1907. Mod Alen, čuvena kanadska plesačica vrlo slobodnih, gotovo erotskih, plesnih izvođenja i kostima, posetila je Beograd. Njen nastup je bio vrlo slobodan i intrigantan, van okvira koje je patrijarhalan i do grla zakopčan Beograd dotad poznavao.
Maga Magazinović prisustvovala je ovom izvođenju i ostala pod utiskom koji je promenio njen život, karijeru i fizičko vaspitanje u srpskim školama.
Dve godine kasnije Maga odlazi u Nemačku sa namerom da doktorira. Međutim, taj plan pada u vodu, pregažen njenom željom i potrebom da se bavi plesom.
Maga prvo odlazi u Minhen na konsultacije kod čuvenog glumca i reditelja Joce Savića.
U ovom gradu upoznaje i Rudolfa Štajnera, filozofa koji je osnovao novi plesni sistem – euritmija. Zatim odlazi u Berlin gde pohađa kurs baleta i prisustvuje časovima slobodnog plesa u školi Isidore Dankan.
Po povratku u Beograd, sa Zorom Pricom, književnicom i pedagogom, otvara Školu za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike. Ova institucije će promeniti naziv u Školu za ritmiku i plastiku i kao takva raditi narednih 25 godina.
Maga Magazinović počinje sve češće da pohađa različite inostrane škole plesa. Stečeno znanje koristi za unapređivanje rada svoje škole. Kroz tekstove koje je objavljivala, razna javna predavanja i pedagoškim radom, Maga počinje da upoznaje javnost sa konceptom ritmike kao i sa važnošću plesa i fizičke kulture.
Marija postaje svesna da klasični balet i pozorište ne zadovoljavaju njenu potrebu za izražavanjem. Ona smatra da ples mora da bude instrument kojim se unutarnja stanja čoveka i njegove emocije prenose u spoljašnjost. Zbog toga se posvećuje izučavanjem različitih plesnih pravaca i okreće se ka slobodnim igračkim formama.
Godine 1919. počinje da radi u jednoj privatnoj školi u Beogradu u kojoj dotadašnju gimnastiku zamenjuju ritmikom koju predaje Maga.
Uz odobrenje Ministarstva prosvete organizuje i seminar za učitelje ritmike.
Sve ljubavi su tužne
Svoje zapise iz ratnog perioda Maga je nastavila da opisuje rečima: "A kada su stigli ranjenici sa Merdara i Kumanova, trideset i šest časova smo neprekidno previjali i smeštali ranjenike. Krepili smo se samo bolničkim čajem i vlastitim biskvitima. Jauk i vapaj teških ranjenika, sa raznesenim šakama, laktovima i stopalima, sa užasnim trbušnim povredama prolazili su mi kroz srž u kostima. Krvi se nisam grozila ni plašila, ali sam je osećala kao strašnu optužbu na svekoliku civilizaciju i kulturu čovečanstva u XX veku“
Maga je svog supruga, Gerharda Gezmana, čuvenog slavistu, upoznala na časovima glume. Nije joj smetalo što je 6 godina mlađi tako da su brzo započeli romansu. Venčali su se 11. maja 1914. u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Ubrzo, on se zapošljava kao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji i lektor Univerziteta u Beogradu. Maga postaje redovna nastavnica u Prvoj ženskoj gimnaziji.
Rat ih je zatekao u Beogradu iz kojeg beže. U Kragujevcu Maga rađa sina Harold-Rajka. Nažalost, rat Magi odnosi najmilije. Umire joj sinčić, a oba brata ginu na frontu, što joj zadalo dodatni udarac.
Rastrzana, pokušava da nađe supruga u vihoru rata. Prevrće nebo i zemlju i konačno dobija informaciju da se on nalazi u sanatorijumu u Švajcarskoj. Maga pakuje kofere i hrli suprugu u posetu.
U Švajcarskoj ga zatiče u veoma dobrom raspoloženju. Gerhard po dolasku u sanatorijum nije časio ni časa već je sebi, brže bolje, našao ljubavnicu koju je, kasnije, i oženio. Ubrzo po pristizanju u Švajcarsku, Maga saznaje za ovu aferu. Skrhana još jednim udarcem, napušta muža.
Međutim, kako to obično biva, pre razlaza su često emocije uzburkane i pomešane, pa tako Maga ostaje u drugom stanju. U Lucernu rađa ćerku Rajnu. Godinu dana kasnije, 1918., sa Rajnom se vraća u Beograd u kojem ostaje.
Do kraja života bavi se plesom i pedagoškim radom. Iškolovala je brojne baletske velikane među kojima je u Luj Davičo. Nakon Drugog svetskog rata, Maga Magazinović radila je u KUD Abrašević gde je vodila folklornu sekciju i predavala teoriju plesa.
Marija Maga Magazinović preminula je 8. februara 1968. godine u Beogradu u 86. godini.
