Bio je najstariji sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije. Rođen je 6. septembra 1923, a kumovi su mu bili kralj Džordž VI od Ujedinjenog Kraljevstva i njegova supruga Elizabeta. Titula kralja mu je pripala po naslednoj liniji, pošto mu je otac ubijen u Marseju 1934.
NE PROPUSTITE
Osnovno obrazovanje stekao je na Belom dvoru, a pohađao je i školu u Velikoj Britaniji. Iz Britanije se vratio posle očevog ubistva i poneo je titulu “kralj Jugoslavije“.
Pošto je bio maloletan, kraljevska vlast je preneta na namesništvo koje je u testamentu odredio kralj Aleksandar I. Na negovom čelu bio je knez Pavle Karađorđević, a članovi su bili Ivo Perović i Radenko Stanković. Kralj Petar II je zvanično na vlast došao posle protesta 27. marta 1941. godine.
Pristupanje Trojnom paktu dovelo je do velikih protesta u zemlji, koji su kulminirali 27. marta 1941. Kralj Petar II je ukazom proglašen punoletnim, iako to formalno nije bio, i odmah je preuzeo vlast od Namesništva. Vladao je samo 19 dana. Onda je Kraljevina Jugoslavija bombardovana 6. aprila 1941. Kralj Petar II je 14. aprila, na predlog predsednika Vlade, armijskog generala Dušana Simovića, odveden u izbeglištvo. Prvo je bio u Grčkoj, a zatim u Jerusalimu i Egiptu. U junu 1941. godine stigao je u Englesku.
U proglasu od 16. aprila 1941. kralj je rekao:
“Primoran da pred nadmoćnijim neprijateljem napustim nacionalno zemljište, ja ne mislim prekidati borbu. Čast zastave spasena je, ali nacionalna sloboda je u opasnosti. Ja pozivam moj dragi narod da ne klone pod udarima sudbine i da sačuva veru u budućnost… Uveren da će Bog braniti našu pravednu stvar, ja kličem: Živela Jugoslavija i njena sloboda!“. To samo znači da kralj i Vlada nisu ni pomišljali na kapitulaciju, niti je o tome bilo govora.
Emigrirao je sa nikšićkog aerodroma preko Grčke i Egipta do Londona, a na kraju se skrasio u Deneveru (SAD).
Tamo je i okončao svoj život 1970, u 47. godini, baš na današnji dan 3. novembra. Razlog prerane smrti života bila je ciroza jetre. Smrt je nastupila u 9.50 sati pre podne, piše u umrlici koja je izdata 12. novembra, a potpisao je lekar DŽems Anderson. Uzrok smrti, navodi se dalje, neuspela transplantacija jetre.
Prevedeni memoari kralja Petra II
Kralj Petar II je u svojim memoarima - koje je napisao 1955. godine i koji su prvi put objavljeni na francuskom jeziku, a koje je član Krunskog veća mr Dušan Babac priredio na srpskom - ovako je opisao početak rata: “Oko četiri sata ujutro probudila me je sirena sa krova dvora. Pokušao sam da upalim svetlo, ali ono nije radilo. Uzeo sam džepnu lampu, obukao kućni ogrtač, ogrnuo kaput preko ramena i žurno sišao u hol, kad je iznenada došlo svetlo, pošto je naša električna centrala puštena u rad. Ugasio sam svetla jer je iznad hola bio zastakljen krov u obliku kupole. Svi smo iz Belog dvora sišli u sklonište. Telefonirao sam komandi vazduhoplovstva da pitam za novosti, a oni su me obavestili da je pedeset neidentifikovanih dvomotornih aviona prešlo granicu u pravcu grada. Posle tri ili četiri sata čekanja telefon je ponovo zazvonio i rekli su mi da su bombarderi kružili nad gradom i da su se vratili ka granici. Objavljen je kraj uzbune i mi smo se vratali u krevet."
Sledeće čega se sećam je vrisak koji para uši i potmuli tutanj bombi koje eksplodiraju. Iskočio sam iz kreveta i dok sam oblačio kaput zaslepljujuće je blesnulo i vreo vazduh je pojurio kroz otvorene prozore, bacivši me na pod. Drugi prozor koji je bio zatvoren prsnuo je u sobu. Rat je počeo.“
Oktroisani ustav iz 1931. stavio je mladog i neiskusnog kralja u centar političkih afera. Mladi kralj nije bio dorastao ozbiljnosti situacije i lako je potpadao pod uticaj članova Vlade i Britanaca. Liga majora je imala veliki uticaj na mladog kralja Petra II i bili su siva eminencija, koja je stajala iza vlade starog vuka Slobodana Jovanovića.
Neiskustvo koje je uzelo danak
Za vreme svog izbeglištva, kralj Petar II je dovršio školovanje u Kembridžu. Pridružio se snagama britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Kralj Petar II je jedini jugoslovenski lider koji je dobio priliku da govori u američkom Kongresu 25. juna 1942. godine.
Kada je kralj Petar II odlučio da se oženi grčkom princezom Aleksandrom za vreme dok je buktao rat, došlo je do krize u njegovim odnosima sa ministrima i sa Vinstonom Čerčilom. Predsednici izbegličke vlade Slobodan Jovanović, Miloš Trifunović i drugi srpski političari su smatrali da je neprikladno venčavati se u ratno vreme. Protiv svadbe je bila i kraljica Marija, i to je dovelo do konačnog prekida njihovih odnosa.
Vinston Čerčil, iako je podržavao brak predstavnika jugoslovenske i grčke kraljevske dinastije, takođe se protivio kraljevim namerama. Ministri Juraj Krnjević, Juraj Šutej i Miha Krek su bili neutralni. Sa druge strane, Dragoljub Mihailović je podržavao kraljevu nameru, pa je juna i jula 1943. prikupljao potpise jugoslovenskih građana koji su se slagali sa kraljevom odlukom.
Svadba je održana u martu 1944. u jugoslovenskoj ambasadi u Velikoj Britaniji. Među zvanicama je bilo samo 19 Jugoslovena, a među njima Trifunovićev naslednik Božidar Purić i Mihailovićev izaslanik major Vojislav Lukačević, kome je kralj dodelio zvanje ađutanta. Kraljev kum bio je britanski kralj Džordž VI. Od predstavnika britanske diplomatije prisustvovao je samo ministar spoljnih poslova Entoni Idn. Čerčil nije došao, iako je bio pozvan. Kraljevo venčanje je loše prihvaćeno u jugoslovenskoj i svetskoj javnosti.
Kralj nikada nije abdicirao
U novembru 1945. monarhija je ukinuta referendumom, a Jugoslavija je postala jednopartijska država pod vlašću Komunističke partije. Kraljevu odluku o odricanju od svojih ingerencija i njihovom prenosu na Namesništvo i Vladu neki istoričari smatraju abdikacijom. Međutim… Da li je baš tako?
U izgnanstvu kralj Petar II je prvo živeo u Londonu sa svojom suprugom i sinom Aleksandrom, rođenim 1945. Da bi Aleksandar, kao naslednik prestola, bio rođen na jugoslavenskom tlu, tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil proglasio je apartman broj 212 londonskog hotela “Claridges” jugoslovenskom teritorijom.
Zapravo, kralj Petar II nikada nije abdicirao, bar tAKO tvrde pojedini istoričari. U egzilu, kralj Petar II je živeo u Londonu sa svojom suprugom i sinom, a poslednje godine života proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama.
