U predvorju Drugog svetskog rata 1939. jedan brod pokušao je da pristane na obale Amerike. Za to je dobio zabranu… Prvo od Kube, pa Sjedinjenih Američkih Država, a na kraju i od Kanade. Problem? Na brodu je bilo 907 Jevreja koji su tražili spas od nastupajućeg Holokausta.
Šest meseci nakon Kristalne noći iz nemačke luke u Hamburgu isplovio je “Sent Luis”. Brod koji se upitio za Kubu prevozio je 937 putnika, od kojih je većina bila jevrejskih izbeglica koje su bežale od nacističkog progona u Nemačkoj koji tek što je započeo.
Ipak, pronaći “sigurnu luku” za ove ljude pokazalo se daleko težim nego što je to iko očekivao…
Kapetan “Sent Luis-a”, Nemac Gustav Šreder, se sa poštovanjem ophodio prema svojim putnicima. Na brodu je bilo dozvoljeno služenje jevrejskih religijskih obreda, organizovane su igranke, a Jevreji kojima je to godinama već bilo zabranjeno u Nemačkoj, mogli su da posećuju i bazen na brodu. Šreder je porodice uzeo u zaštitu čak i nakon što su se pojedini članovi posade pobunili da “neće da služe Jevreje”.
A onda su stvari postale još komplikovanije. Brod “Sent Luis” stigao je do obala Kube samo da bi mu bilo zabranjeno da tamo iskrca putnike kojima su vize poništene retroaktivno. U zemlju je ušlo samo 29 putnika - 22 su bili Jevreji koji su imali važeće vize za Sjedinjene Države, četiri su bili španski državljani, a dva kubanski državljani. Poslednji je primljen očajni putnik koji je pokušao samoubistvo, pa mu je dozvoljena hospitalizacija u Havani.
Nemajući kud, kapetan je sa 907 preostalih putnika (jedan je umro tokom puta) nastavio ka Americi. Danima je kružio oko Floride, ali je Jevrejima zabranjen ulazak i u tu državu, a isto je nešto kasnije ponovila i Kanada.
U osvit Drugog svetskog rata sve ove zemlje su strogo kontrolisale broj Jevreja koji ulazi u zemlju i faktički je bilo nemoguće dobiti vizu… A kako se ispostavilo, ni azil.
Kapetan Šreder se zakleo putnicima da će im pronaći “sigurnu luku”. Razmatrao je čak i mogućnost da priđe dovoljno blizu obali pa da putnici pokušaju da doplivaju do nje, ali je američka mornarica pratila svaki pokret “Sent Luisa” i to je bilo onemogućeno.
Nemajući gde da ode, Šreder je razradio plan da potopi brod u blizini britanske obale kako bi ta zemlja onda morala da prihvati putnike kao izbeglice.
Međutim, pre nego što je to stigao da sprovede u delo, evropske države su se dogovorile da prihvate Jevreje. Najveći broj ih je otišao u Britaniju, a zatim u Belgiju, Holandiju i Francusku.
Ono što nisu znali jeste da uskoro ni tu neće biti sigurni od Hitlera i njegovih nacista… Istoričari procenjuju da je oko trećina putnika sa “Sent Luisa” kasnije stradala u logorima širom porobljene Evrope.
O putovanju “Sent Luisa” i sudbinama ljudi na njemu snimljeni su filmovi i napisano nekoliko romana.