Reč Amin koristi se u mnogim religijama i kulturama, uglavnom na kraju molitvi. Njena upotreba je izuzetno česta, ali često ljudi koji je čak svakodnevno koriste nisu sigurni u njeno značenje, piše Lovesensa.
Reč Amin potiče od hebrejske reči āmēn i opstala je hiljadama godina. Njeno izgovaranje prilagođeno je različitim jezicima, ali je značenje ostalo isto.
Ovo je jedna od prvih pisanih reči u hebrejskim spisima, a u Svetom pismu pominje se čak nekoliko desetina puta. Njeno osnovno značenje je potvrđivanje, odnosno amin znači da je nešto što se dogodilo, ili nešto o čemu se govori, ili o nečemu što će se dogoditi, zapravo znači da je to "bez sumnje, vaistinu, neosporivo."
Amin se može prevoditi kao "tako je" ili "neka bude tako", a koristi se kao poslednji vid potvrde ono što je izrečeno. Kada se koristi u molitvi, izgovara se najčešće na kraju i potvrđuje ono za šta ste se molili i ono što ste rekli.
Ova reč simbolično predstavlja pečat svega izgovorenog u duhovnom smislu, a može se prevoditi i kao " dodatno osnaživanje tih reči".Takođe, Arapi koriste reči "amana" koja ima isto značenje kao amin, a prema mitologiji i legendama upotreba ove reči počiva čak iz drevne egipatske civilizacije i povezana je sa egipatskim bogom Amonom koji se ponekad naziva Amen.
