Koja je spisateljica decenijama čuvala srce pokojnog supruga u fioci? Zašto su baloni, pušteni iznad jednoga američkog grada, svojevremeno doveli do tragedije? Šta su to šišmiš bombe i ko ih je dizajnirao? Uživajte u zanimljivim činjenicama iz istoriji koje smo za vas odabrali!
Kobni baloni
Godine 1986., na dan ztv. “Balloonfesta”, nebom iznad Klivlenda u Ohiju poletelo je gotovo milion i po balona. Organizatori su trljali ruke: ne samo da je festival imao veliku posećenost, već je i oboren svetski rekord po broju balona puštenih u vazduh. Ležarna zabava je, međutim, završila kobno. Baloni su zaklonili pogled helikopterima obalne straže, zbog čega nisu prvobitno uočili dvojicu ribara čiji se čamac prevrnuo na jezeru. Nesretni muškarci su se utopili, a njihove porodice tužile su grad, zahtevajući višemilionsku odštetu, koju su na kraju i dobile.
NE PROPUSTITE
Srce u fioci
Engleska književnica Meri Vulstonkraft (1797. – 1851.) kao šesnaestogodišnjakinja je pobegla s kolegom Persijem Bajšeom Šelijem, za kojeg se udala nakon što je njegova prva supruga izvršila samoubistvo. Slavu je stekla romanom "Frankenštajn ili moderni Prometej", koji je objavila pre dvadeset prvog rođendana i potpisala kao Meri Šeli. Godine 1822. suprug joj se utopio u oluji, vraćajući se iz posete prijatelju Bajronu. Pune tri decenije, ožalošćena udovica čuvala je srce obožavanog muškarca u fioci pisaćeg stola, umotano u jednu od njegovih poema.
Ko tebe kamenom, ti njega šišmišem
Tokom Drugoga svjetskog rata, Amerikanci su pokušavali smisliti način na koji bi prisilili Japan na kapitulaciju. Zadatka za kakve su u pravilu zaduženi vojni inženjeri latio se jedan inventivni zubar. Shvativši da su japanske kuće izgrađene od lako zapaljivog materijala, poput bambusa i papira, gospodin Adams je početkom 1942. godine predložio da se na tu zemlju ispuste hiljade šišmiša opremljenih minijaturnim zapaljivim bombama. Leteći sisavci-kamikaze bi, prema njegovoj zamisli, trebali učiniti ono što i inače čine, zavući se na mračna mesta poput tavana i krovnih streha te, kad neprijatelj najmanje bude očekivao, aktivirati paklene napravice i spaliti japanske domove do temelja. To bi, računao je zubar, Japancima nanelo golemu ekonomsku štetu i učinilo ih nesposobnima za nastavak ratovanja. Neverovatno, američka vlada uistinu je razmišljala o finasiranju ovoga bizarnog projekta, možda zato što je Adams bio bliski prijatelj prve dame Elenore Ruzvelt. Od realizacije se u konačnici odustalo – problem je rešen s dve atomske bombe.
NE PROPUSTITE
Kako spasiti kraljicu ako je ne smeš dodirnuti?
Sunandha Kumariratana (1860. – 1880.), kraljica Siama (današnji Tajland), skončala je na uistinu bizaran način. Dana 31. maja 1880. godine, s ćerkom Kanabhorn putovala je kraljevskim brodom. Usled loših vremenskih uslova, njihov brod se sudario s parobrodom “Maravan” i prevrnuo. Istorijska činjenica je da su se kraljica i princeza utopile, no priča o načinu na koji se to dogodilo mogla bi biti tek legenda. Kako bilo, glasi ovako: u blizini je bilo dovoljno ljudi koji bi mogli spasiti Sunandhu i Kanabhorn, ali niko to nije učinio. Prema tadašnjim zakonima, doticanje članova vladarske porodice bilo je zločin koji se kažnjava smrću. Iz tog razloga, desetine ljudi nemo je posmatralo kako se dve žene utapaju, ne usuđujući se da im pruži ruku.
Šaljiva kandidatura
Godine 1887. izabrana je prva ženska gradonačelnica u Sjedinjenim Američkim Državama. U dobi od dvadeset sedam godina, Suzana M. Salter postala je gradonačelnicom Argonije u Kenzasu. Zanimljivo, skupina muškaraca kandidovala ju je iz obične zlurade šale, želeći pokazati da propadnicama nježnijeg spola nije mesto u politici. “Duhovitost” im se obila o glavu: Salter, koju su podržale Prohibicijska stranka i Ženska hršćanska trezvenjačka unija, izabrana je dvotrećinskom većinom glasova!
