ŠARLATAN BOLJI OD DOKTORA

SKUPLJAO PREVREMENO ROĐENE BEBE I POKAZIVAO IH U CIRKUSU: Roditelji su znali da im je ovaj bizarni šarlatan jedini spas!

Roditelji su mu bebe davali dobrovoljno, a on od njih nije uzimao ni novčića. Prvi je pokazao inkubator, kao jedino rešenje za nedonošče

Zanimljivosti
08:29h Autor:
Foto: Wikipedia

Kada bi se dete rodilo prerano, mnogi su jednostavno smatrali da je ono preslabo i da ne treba pustiti da preživi, a čak i oni koji su želeli da pomognu, nisu znali kako. Očajni roditelji pomoć su dobili na mestu na kojem su se najmanje nadali - u cirkusu.

Kad je Marion Conlin 1920. u bruklinskoj bolnici znatno prerano rodila blizance, jedna beba je već bila mrtva. "Ne žurite sa sahranom, jer ćete uskoro morati da sahranite i drugu. Neće ona preživeti dan", bez imalo obzira rekao joj je doktor.

Ali otac nije želeo da izgubi i drugu ćerku. Setio se kako su na medenom mesecu u Atlantik Sitiju u zabavnom parku videli šator s „cirkuskim atrakcijama“ i da je sličan šou postavljen i na Koni Ajlandu. Uzeo je svoje nedonošče, teško jedva kilogram i po, naručio taksi i pojurio prema zabavnom parku.

Šarlatan davao najbolju nadu za preživljavanje

Početkom 20 veka turisti na američkom Koni Ajlandu mogli su da vide niz atrakcija – jedne pored drugih bile su tehnološke novotarije i degutantne rasističke predstave, od originalnog Luna Parka (čije je ime postalo sinonim za zabavne parkove), do čitavog filipinskog „sela divljaka“ ili pak „grada patuljaka“.

Tamo je bila i predstava samozvanog doktora Martina Koneja, koji je u svoj šator skupljao nedonoščad i naplaćivao ulaznice ljudima da gledaju sićušne bebe. Koliko god to jezivo zvučalo, upravo je ovaj zabavljač bez ikakvog formalnog medicinskog obrazovanja bio najbolja nada za svu prerano rođenu decu iz Njujorka i okolice od 1903. sve do 1940.

Davn Rafel, autor „Neobičan slučaj dr Koneja", knjige o spasonosnom laiku koji je uspevao ono što doktori nisu, procenjuje da su njegovi inkubatori spasili između 6500 i 7000 beba, prenosi NY post.

Pilići dobili inkubatore pre beba

Dugo u 19. veku velika većina lekara prerano rođene bebe doživljavala je kao „genetički inferiorne“, ili jednostavno preslabe da prežive. U to vreme stasa i jeziva kvazinaučna disciplina eugenika, koja je zagovarala da se “defektne” jednostavno treba odstraniti iz društva kako ne bi svoje osobine prenosili dalje.

Zato, iako su se svojevrsne preteče inkubatora već koristile u stočarstvu i peradarstvu, tek je 1881. pionir ginekologije Stefan Tarnier napravio prvi inkubator za bebe. Shvatio je kako nije dovoljno održavati temperaturu nego je potrebna i izolacija, higijena te prikladna hrana i stalna vlažnost. Na odelu ginekologije na kojem je radio smanjio je smrtnost odojčadi za 28 posto, a stope svog mentora sledio je i Pjer Konstant Budin za kojeg se smatra da je otac moderne perinatalne medicine.

Isticao je važnost higijene i prevencije bolesti kod novorođenčadi, radio je na obrazovanju majki, a posebnu pažnju posvetio je prehrani beba, naročito nedonoščadi. Protivio se korištenju kravljeg mleka i zagovarao je dojenje, a ako to nije bilo moguće isticao je koliko je važno sterilizovati zamensko mleko. Razvio je i tehniku hranjena nedonoščadi koja su bila preslaba da bi sama jela, ali možda i najvažnije, obilazio je Evropu i predstavljao spasonosni inkubator.

Martin Konej
foto: Wikipedia

Konej je kasnije tvrdio da mu je dr Budin bio mentor te kako ga je poslao da predstavi inkubator na Velikoj izložbi u Berlinu 1896. Govorio je kako je shvatio da će prikaz biti puno efektniji ako je u inkubatoru beba, umesto da stoji pored praznog sanduka. Ali to je malo verovatno, pitanje je da li je Kkonej uopšte posetio izložbu, ali je lako moguće da se tada prvi put upoznao s inkubatorom o kojem su pisale svi tadašnji mediji.

Zabavljač velikog srca

Kada je emigrirao u SAD, počeo je i sam propagirati inkubatore te je 1903. postavio izložbu, predstavljajući bebe kao atrakciju. Lekari su s prezirom gledali na jevrejsko - njemačkog imigranta kao šarlatana i prevaranta koji sve radi zbog samopromocije te uništava medicinsku struku. Ali roditeljima beba koje je spasio bio je čudotvorac.

Šator, s velikim natpisom "Celi svet voli bebe – jednom kad vidite nikada nećete zaboraviti", postavio je jedan blok dalje od Luna Parka te unajmio vikače da dozivaju ljude. Jedan od njih bio je mladi britanski glumac Arčibald Lič, koji je kasnije promenio ime u Keri Grant.

Konej je svakako imao osećaj za privlačenje pažnje– većinu vremena bi i sam stajao na ulazu u šator, a bebe u inkubatorima su često imale odeću vezane trakom u struku, kako bi se istaklo koliko su sićušne.

Mnogi su to smatrali degutantnim.

"Izvlačenje para od nečega što bi trebalo biti sveto"

"Najbizarnije mesto na Zemlji na kojem se bebe hrane i na kojem se o njima brine", počinje članak u ondašnjim bruklinskim novinama, koje su se zgražale nad idejom "izvlačenja novca od prolaznika za nešto što pravi spektakl od nečega toliko ozbiljnog, mogli bismo reći i svetog". Ali nakon što je autor posetio izložbu i video kakvu za ono vreme vrhunsku negu imaju mali eksponati, članak je završio u potpuno drugačijem tonu.

Konej je svakako bio rođeni zabavljač, ali je posao shvatao jako ozbiljno. Čim su uspaničeni roditelji doneli bebu, sestre bi ih smesta okupale, prebrisale alkoholom, toplo zamotale i stavile u inkubator. Svaka dva sata, bebe koje su mogle sisati odnosili bi dojiljama na gornji sprat, a ostale su hranili posebnom kašičicom.

Briga i nega bolja nego u bolnicama

Standardi su bili bolji nego u mnogim bolnicama u ono vreme. Osim besprekorne higijene kako osoblja tako i prostora na kojoj je Konej insistirao, nije štedeo novac kada je u pitanju bila briga za bebe. Osim sestara i pomoćnog osoblja, upošljavao je i dojilje. Dobijale su izdašnu platu, stan i hranu, ali morale su se držati strogog režima. Ako bi dojilju uhvatio da puši, jede nezdravu hranu ili popije alkohol smesta bi dobijale otkaz.

I sami inkubatori bili su najmoderniji za ono vreme. Visoki oko metar i po, bili su grejani toplom vodom koja je cevima dolazila iz bojlera, a posebne cevi su dovodile vazduh u inkubatore, nakon što je prošao kroz niz filtera.

Od roditelja nije uzimao ni centa

Šou koji je pritom vodio bilo je tek sredstvo da pokrije sve te troškove. Briga oko novorođenčeta je 1903. koštala oko 15 dolara na dan (oko 405 današnjih dolara) i to ako su imale sreće da se rode u nekoj od bolnica u Evropi koje su imale inkubatore i edukovano osoblje. Konej roditeljima nije naplaćivao ništa. Možda još šokantnije za ono vreme, primao bi bebe bez obzira na stalež ili rasu roditelja.

Da je predstava opravdavala viši cilj bile su svesne i medicinske sestre koje su radile s Konejem. Dok su hranile ili kupale bebe pred publikom, često bi znale skinuti prsten i staviti ga bebi kao narukvicu.

Sve teže ignorisali "lakrdijaša"

Koliko god se tadašnja američka medicinska elita gnušala ovog lakrdijaša, njegovi rezultati su govorili sami za sebe i sve teže su ga ignorisali. Iako nije vodio detaljnu statistiku, tvrdio je kako 85 posto beba koje dođu preživi te kako većina onih koja ne uspeju, premine u roku od 48 sati. O njegovim uspesima sve su glasnije progovarali i roditelji čije su bebe doktori jednostavno otpisali, ali spasao ih je "šarlatan sa Koni Ajlanda" i za mesec dana im vratio snažnu i živahnu bebu.

A uskoro su o njemu počeli govoriti i njegovi nekadašnji pacijenti.

Lusil Horn, beba s početka priče, u intervju se prisetila trenutka kada se nakon više godina vratila na Koni Ajland kako bi upoznala čoveka koji ju je spasao.

Bolnice za Konijem kasnile 40 godina

"Kad su me predstavili doktoru, tamo je bio i jedan otac koji je gledao svoju bebu u inkubatoru. Doktor Konej mu je prišao i rekao: "Pogledajte ovu mladu damu. Ona je jedna od naših beba. Tako će i vaša beba odrasti".

U to vreme, američke bolnice još uopšte nisu imale inkubatore, a kao priznanje njegovim uspesima, neki su lekari počeli sami slati bebe u njegov šator. Iako se Konej sprijateljio s pedijatrom Julijusom Hesom još 1914. i zajedno s njime obilazio zemlju predstavljajući spasonosne uređaje, prvi inkubator u bolnicu došao je tek 1939., 36 godina nakon onih kod „zabavljača i prevaranta“.

U to vreme je izašao i članak o problemu skrbi za nedonoščad, koji je poslao jasnu poruku medicinskoj eliti.

Pokušavao donirati inkubatore, ali redom ga odbijali

"Nema dovoljno lekara i medicinskih sestara koji su iskusni u ovome polju. Briga za prevremeno rođenu decu kao pacijente je neverovatno skupa – šest dolara na dan za majčino mleko, soba i inkubator, kiseonik, više poseta doktora svaki dan, 15 dolara na dan samo za sestre. Najbolji medicinski umovi Njujorka nisu uspeli osmisliti model kako bi se spasile ove ugrožene bebe. Ipak, pre 40 godina, mladi imigrant iz Evrope bez ičega uspeo je upravo to", napisao je A. J. Liebling za Njujorker.

Konej je svoje inkubatore pokušao prodati pa čak i donirati bolnicama, ali je redovno odbijan. Kada su američke bolnice konačno počele otvarati sektore posvećene skrbi za nedonošćad, Konej je 1943. zatvorio svoju izložbu.

"Moj posao je završen", rekao je.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...