Ako ste ikada rešavali ukrštene reči onda znate da odgovor na pitanje: "Naša slavna glumica između dva svetska rata", sa tri slova u imenu i četiri u prezimenu, može da bude samo jedan - Ita Rina. Ironično, da nije ove svakodnevne razonode, ime ove dame bi verovatno odavno bilo zaboravljeno iako je bila reč o prvoj međunarodnoj filmskoj zvezdi sa ovih prostora.
Ita Rina rođena je kao Italina Kravanja u Divači kod Trsta u Italiji 7. jula 1907. godine. Priča kaže da je bila loš đak i da je od malena sanjala o filmskoj karijeri i svetlima pozornica.
Kao rasnu lepoticu o kojoj se u gradu već naširoko pričalo, prijatelji su je 1926. kada joj je bilo 19 godina, prijavili na izbor za Mis u organizaciji američke distributerske kompanije “Fanamet”. Pobednici je sledila velika novčana nagrada i filmski ugovor u Americi.
Međutim, iako je lepa Ita izabrana za jednu od sedam najlepših devojaka, nije učestvovala u finalnom izboru u Zagrebu jer je njena majka bila šokirana ovom drskošću i jer je smatrala da je za devojku sramota da učestvuje na ovakvom takmičenju. Zato je ćerki zabranila da ide.
Ipak, bila je ovo prekretnica u životu buduće glumice.
Filmsko bekstvo od kuće
Uprkos odbijanju majke, za Itinu lepotu se čulo do daleke Nemačke i stigla joj je ponuda za probno snimanje. Kako nije bilo govora da je porodica pusti da ode u Berlin, Ita je prelomila i 1927. godine pobegla od kuće.
U Berlinu je počela njena glumačka karijera. Potpisala je trogodišnji ugovor sa producentskom kućom “Ostermajer” i oni su od nje napravili pravu zvezdu. Učili su je da glumi, pleše, vozi, jaše, pliva… Skoro godinu i po dana pojavljivala se u manjim ulogama stičući iskustvo i spremajući se za ozbiljnije role.
Njeno ime – Ida Kravanja, prvi put je zabeleženo na špici filma “Šta deca kriju od roditelja” režisera Franca Ostena. Na nagovor producenta, već sledeće godine uzima pseudonim po kome će ostati zauvek upamćena – Ita Rina.
Ova balkanska lepotica se proslavila 1929. godine ulogom u filmu “Erotikon” Gustava Mahatija “koji je znalački iskoristio njenu fotogeničnost i sposobnost izražavanja strasti senzualne mlade žene“. Ostalo je zabeleženo da je nakon pariske premijere priče o zavedenoj i napuštenoj ćerki čuvara železničke stanice, publika Ita Rinu bukvalno na rukama iznela iz bioskopa!
Fanovi su je obožavali, a kritičari hvalili njenu “slovensku lepotu” i dar za glumu. Dobijala je na stotine pisama obožavalaca i usledila je i ponuda za nastavak karijere u Holivudu.
Međutim, na vrhuncu slave, 1931. Iti je srce ukrao Miodrag Đorđević, inženjer iz Beograda i ona je rešila da sve ostavi i uda se za njega. Promenila je veru prešavši u pravoslavlje i posle selidbe u Beograd po drugi put u životu uzela je i novo ime – Tamara Đorđević.
Tih i povučen kraj
Ovo nije značilo da će se Ita/Tamara odreći karijere. Ipak, po sopstvenoj odluci od tada je snimala samo u Jugoslaviji tek povremeno odlazeći u Nemačku u kojoj se, sa dolaskom nacista, i situacija za glumce promenila.
Ita je morala da dokazuje da nije Jevrejka, a tokom snimanja filma “Centrala Rio” 1939. posvađala se sa čovekom koji je vređao Jugoslaviju, a za koga se ispostavilo da je Gestapo. Zatvora ju je spasao samo tadašnji ambasador kraljevine Jugoslavije u Berlinu – Ivo Andrić, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu.
Drugi svetski rat glumica je provela daleko od javnosti, brinući o mužu, sinu i ćerki. Nakon 1945. na filmu se pojavila samo još jednom, u manjoj ulozi u filmu “Rat” iz 1960. godine zajedno sa Batom Živojinovićem.
Nakon što se i definitivno povukla iz javnog života, sa porodicom se preselila u Budvu gde je živela sve do smrti. Preminula je maja 1979. za vreme katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio taj kraj. Imala je 72 godine. Sahranjena je u Beogradu na Novom groblju.
