Na bogate i siromašne se ne delimo toliko po količini novca kojim raspolažemo, koliko po ličnom pogledu na prosperitet. Naravno, postoji i objektivno siromaštvo, krajnje siromaštvo. Ali češće su bogatstvo i siromaštvo subjektivni koncepti. Postoje ljudi koji su prilično dobrostojeći, ali uprkos tome žive u osećaju stalne potrebe za još većim bogatstvom.
Tako imate puno ljudi sa prosečnim platama kojima je to sasvim dovoljno, jer znaju kako treba da kažu svojim potrebama i egu: "Dosta!" Naše potrebe, a ne novčanik ili bankovna kartica, su one koje nam često govore da li smo bogati ili siromašni.
NE PROPUSTITE
Pozajmljujemo novac za sve i svašta. Za luksuzan auto koji ćemo godinama otplaćivati, jer se u njemu osećamo bogatije. Zadužujemo se sve više i više, jedan kredit zatvaramo drugim... Ne znamo da napravimo razliku između luksuza i nužnosti. Ono što je nekima nužno, za druge je luksuz. Kao da se gubi zdrav razum, koji „uvek vidi razliku između siromaštva i odsustva bogatstva“.
Neki od nas neprestano gledaju „gore“ prema onima koji imaju i pate jer nemaju. Drugi znaju kako da gledaju „odozdo“ i zadovoljni su onim što imaju.
Kada bismo umesto u ludački bogatu, pogledali u osobu u prodavnici do sebe, mnogo toga bi nam bilo jasnije. Kad vam se nešto dopadne, pre nego što posegnete za novčanikom, obratite se savesti: da li vam zaista treba ova stvar ili neko drugo dobro sveta? Nije li ovo novo laskanje samom sebi? Nije li vreme da se setimo lepe reči „dovoljno“?
Naučite da gledate „dole“, tamo gde ima potrebe, nedostatka, oskudice, gde nema dovoljno, i, naći ćete pravi način da upotrebite svoj novac...
