Treba biti svestan efekta koji izvinjenje ima na nekog, a u tom kontekstu, psiholozi ističu 5 takozvanih jezika izvinjavanja.
Izražavanje žaljenja
Ovo je možda i najosnovniji oblik izvinjenja, u kome jednostavno naglašavamo činjenicu da nam je žao zbog toga što se desilo. Jednostavno je reći izvini ili žao mi je, ali ako te reči ostanu neizgovorene, posledice mogu biti mnogo gore, tako da je ponekad potrebno samo progutati ponos i izreći ih.
Preuzimanje odgovornosti
Ukoliko gornju vrstu izvinjenja uzmemo kao najosnovniju i kao prvi korak, onda bi ovo mogao da bude drugi korak. Izvinjenje ovde podrazumeva ne samo žaljenje zbog toga što se desilo, već i dodatni stepen odgovornosti u vidu reči ja sam kriv ili ja nisam bio u pravu.
Želja da popravimo odnos
Ovde fokus nije samo na izražavanju žaljenja, već na traženju načina da ispravimo načinjenu nepravdu i želji za nadoknađivanje drugoj strani. To je želja da se vratimo u stanje pre nego što se desilo ono zbog čega se izvinjavamo, a gde pokazujemo da nam je dovoljno stalo do tog odnosa. Često se tiče nekog fizičkog predmeta, a ne samo situacije.
Iskreno pokajanje
Kada smo svesni da smo učinili nešto loše i želimo da se promenimo da ne bismo ponovili takvu grešku, to je ova vrsta izvinjenja i ona predstavlja jedan dublji nivo svesti. Ova želja podstiče iskrenost i otvorenost, bez kojih je nemoguće pokrenuti promene u pravom smeru.
Traženje oproštaja
Možda vam je dovoljno da samo stavite do znanja drugoj strani da vam je krivo zbog toga što se desilo, a možda ipak tražite i neku vrstu oproštaja za to. U tom slučaju, teško je nastaviti dalje ako druga strana ne kaže ono što očekujemo, a za to je često potrebno vreme.
