Divno

LJUBAVNA PRIČA KRALJA I KRALJICE BUTANA JE NEŠTO NAJLEPŠTE ŠTO ĆETE DANAS PROČITATI: Njihov život je prava bajka! (FOTO)

Da li ste znali da je Butan jedina zemlja na svetu koja ima Ministarstvo sreće? To je takođe i jedina zemlja koja se trudi da za svoje stanovništvo proizvede hranu, te je uvoz sveden na minimum. Ali ono što najviše fascinira svet je upravo kralj i kraljica Butana

Zanimljivosti
Autor:
Foto: Profimedia

Za butansku kraljicu Pemu svi kažu da je to najskromnija kraljica na svetu. A postala je kraljica kada se udala za kralja Jigmea.

 

Butanski kralj Jigme, studirao je u Velikoj  Britaniji i SAD-u, a na tron je stupio 2006. godine, nakon što je njegov otac abdiciraoJigme je tada imao samo 26 godina.

 

Za razliku od svog oca koji je imao četiri žene (sve sestre) i sa kojima se venčao istog dana, Jigme je bio odlučan - imaće jednu ženu i to će biti Pema.

 

Uprkos običajima, Jigme je istrajao da oženi samo jednu ženu i to je uradio 13. oktobra 2011. godine, dok je ona još uvek bila student u Londonu.

 

Jigme je Pemu upoznao kada je ona imala samo 7, a on 17 godina. Tada se zarekao da će baš ona da mu bude žena i strpljivo je čekao da ona odraste.

 

Kralj Zmaj, kako ga narod zove, odlučio je da kruni oduzme moć i postavi demokratiju. Veliku pažnju javnosti Butana privukao je svojom naklonošću ka supruzi koju je javno držao za ruku i ljubio. Građani na tako nešto nisu bili naviknuti. Svet ih zove i "Vilijam i Kejt sa Himalaja".

 

Srećni par je dobio dva sina, a ovih dana su proslavili prvi rođendan njihovog drugog deteta, pa su svet obradovali novim fotografijama srećne porodice.

 

Porodica Jigme i Pema su neobično povezane. Naime, Pemina starija sestra je udata za Jigmeovog brata, dok je kraljeva mlađa polusestra udata za kraljičinog mlađeg brata.

Brat i sestra kralja i kraljice Butana
foto: Profimedia

 

A sad malo o Butanu i politici koju mladi par sprovodi:

 

Butan je jedina zemlja na svetu u kojoj je vlast uverena da je sreća najvažniji cilj kojem teži celo stanovništvo. Koliko im je to važno, govori podatak da je pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava.

 

Iz tog razloga se, svakoj osobi u zemlji u sklopu popisa stanovništva, između ostalog, postavlja i pitanje "jeste li srećni?"

 

U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su "veoma srećni", 47,9 posto se oseća "umereno srećnima", a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su "nesrećni".

 

U Butanu ne postoji koncept bruto domaćeg proizvoda. Umesto toga, za blagostanja u zemlji koristi se drugačiji indikator – bruto nacionalna sreća.

 

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma.

 

Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine.

 

Stoga, sreća se smatra glavnim prioritetom nacionalne politike. Vlada Butana čak je osnovala i Ministarstvo sreće, koje do sada nije imala ni jedna zemlja na svetu.

 

Butan, koji je prema svim pokazateljima uistinu jedinstveno mesto na ovoj planeti, puno je manje pogođen globalnim problemima kao što su glad i kriminal. Ljudi tamo žive zadovoljnim životom, nisu opsednuti modernom tehnologijom i uspešno su sačuvali svoju jedinstvenu kulturnu baštinu. Za ovo je zaslužna činjenica da do sada nisu iskusili ratna razaranja ili ekstremno siromaštvo.

 

Njihov zakon brani ubijanje životinja tako da su većina stanovnika vegetarijanci. Takođe je zabranjen uvoz pesticida što znači da poljoprivredni proizvodi uopšte ne sadrže štetne sastojke.

 

Još jedan zanimljiv aspekt života u Butanu je da se šume ne seku – stanovništvo se uvek trudi da posadi što više stabala. Središnji i južni delovi zemlje uopšte nisu razvijeni – ta područja su u principu veliki prirodni rezervati sa bogatom florom i faunom.

 

U poslednjih 20 godina životni vek u Butanu je udvostručen a skoro sva deca u ovoj ne tako bogatoj zemlji idu u školu.

 

Takođe, u skladu sa očuvanjem životne sredine Butan je uveo pešački dan jednom mesečno. Na taj dan svi zaposleni idu pešice na posao i niko ne ide automobilima kako ne bi dodatno zagađivali okolinu.

 

Butan je uspeo da zadrži većinu svog prirodnog bogatstva iz vrlo jednostavnih razloga: lov je zabranjen, a krčenja šuma gotovo i nema. Ovo kraljevstvo (parlamentarna monarhija) proizvodi dovoljno da samo sebe izdržava.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...