Katedrala Svetog Vasilija Blaženog glavna je katedrala na crvenog trgu u Moskvi sagrađena je sredinom 16.veka po naredbi cara Ivana Groznog kao znak pobede nad Kazanskim kanatom.
Kada je sagrađena ova veličanstvena građevina bila je najviša u gradu, a da bi nastala takva u pomoć su priskočili iz saveti iz Italije o novoj tehnici zidanja. Građevinu čini 10 kupola, a svaka od njih je različitih boja- crvena, zelena, plava, žuta. Bajkovit izgled mami turiste širom sveta, pa je godišnje poseti oko 400.000 ljudi.
Vremenom je doživela značajne promene i restaruacije, ali preživela je Napoleonov napad 1812. godine, a nije se usudio srušiti je ni sam Staljin, uprkos predviđanjima.
Četiri od ukupno osam oltara katedrale posvećeni su crkvenim praznicima za koje su bili vezani ključni događaji Kazanskog pohoda. Jedan je posvećen Svetoj Trojici, jer je, prema jednoj verziji, u srednjem veku na ovom mestu već stajao hram posvećen Svetoj Trojici.
Prema jednoj verziji, katedrala simbolizuje Nebeski Jerusalim, tj. Kraljevstvo Božje, čiji su zidovi ukrašeni dragim kamenjem. Po drugoj verziji, arhitekti su pokušali da naprave katedralu identičnu carigradskoj crkvi Vlaherni, u kojoj se dogodilo čudo kada se Presveta Bogorodica javila vernicima dok su molitvom tražili spas od Saracena i svojim je pokrovom zaštitila ceo hršćanski svet.
Drugi naziv Katedrala Vasilija Blaženog dobila je po moskovskom jurodivom. On je imao dar vidovitosti. Predvidio je da će 1547. godine izbiti požar, i to se i obistinilo.U požaru je uništena skoro trećina Moskve. Sveti Vasilije je provodio život u uzdržanosti, po svakom vremenu je bio bez odgovarajuće odeće i obuće. Nije imao krov nad glavom. Kada se upokojio, opelo mu je držao mitropolit Makarije, a sanduk je u povorci nosio Ivan Grozni zajedno s boljarima.
Nakon kanonizacije svetog Vasilija 1588. godine uz katedralu je dograđena deseta crkva, u koju su prenesene njegove mošti, i tada je čitav ansambl dobio ime ovog blaženog.
Za katedralu se veže legenda o oslepljenju projektanata
Katedrala je pokazala moć Rusije, koja taman što je izašla iz rata, prema legendi koja živi i danas, strašni ruski car- Ivan Grozni naredio je da se oslepe arhitekte koje su stvorili katedralu sa ciljem da nikad više ne stvore takvo remek-delo.
Pa ipak, to je najverovatnije izmišljena priča. Kasnije je Postnik podigao Katedralu Naveštenja, kao i zidove i kule Kazanskog kremlja.
Postoji i druga verzija, da je Pokrovsku katedralu možda projektovao italijanski majstor koji je bio angažovanu Moskovskom kremlju.
