Rumunsko Đamana selo je nekad bilo naselje u živopisnoj dolini, a danas je zbrisano sa mape da bi se napravio prostor za otrovno jezero.
Međutim, tragovi mesta još uvek dominiraju prostorom podsećajući na nepravdu koja je naneta lokalnom stanovništvu. Iz ovog jezera danas viri samo toranj nekadašnje crkve.
Đamana je sve do 1978. godine bila naseljeno mesto u kojem je živelo preko 400 porodica. Ali, te kobne godine u obližnjem rudniku pronađene su bogate rezerve bakra koje su, prilikom vađenja, stvorile veliku količinu otpada.
Komunistički lider Nikolae Čaušesku naredio je stanovništvu da se evakuiše kako bi od ove doline napravio mesto gde će se skladištiti sav toksični otpad. Tada je preko noći, na stotine porodica ostalo bez svega što su decenijama stvarali.
Čim je dolina potopljena vodom, Čaušesku je počeo sa ubacivanjem toksičnih elemenata u novonastalo jezero. Otrov je vodu pretvorio u raznobojni mulj, i tako je izbrisano sećanje na nekad naseljeno mesto.
Kako bi umirio građane, komunistički diktator obećao im je veliku količinu novca kako bi mogli da započnu novi život u obližnjem selu. Međutim, ništa od toga nije ispunjeno. Porodice su preseljene 100 kilometara dalje, a umesto gomile obećanog novca dobili su samo malo parče zemlje i nešto para da se snađu za početak.
Ovo mesto je najveća misterija na svetu: Jedinstveni prizori ostavljaju bez daha!
Narednih decenja, otrovna i sumnjiva boja ovog jezera progutala je celo selo.
Iznad površine jezera, ostao je samo toranj crkve koja je nekada stajala na brdu.
Donedavno je bilo moguće videti i delove grobova s okolnog groblja što je ceo prizor činio još jezovijim. U međuvremenu narandžasti mulj je prekrio i grobove.
Na nekim mestima mulj psihodeličnih boja je toliko gust da možete zabosti štap u njega, a da ostane uspravan.
Jezero industrijskog otpada danas je duboko čak 90 metara, a svake godine sve više raste.
Međutim, iako je selo izbrisano, oko dvadesetak stanovnika je ipak ostalo pored jezera, pomerivši se gore. Spasili su toranj crvke pobunivši se
protiv njegovog rušenja.
Jesenji prizori koji hipnotišu: Priroda je umetnik sa najvećim darom
