Kada neko umre, uobičajno je da se potraži i obavesti najbliža rodbina i prijatelji. U današnje doba mobilnih telefona i interneta to i nije tako teško. Ipak, početkom 20. veka, reč je bila o proceduri koja uopšte nije bila jednostavna. Slučaj starog prodavca Majka verovatno je jedan od najzanimljivijih u istoriji!
Ako se desi da umrete van grada u kome ste živeli, početkom 20. veka, mogli ste samo da se nadate da će kod vas biti pronađeno dovoljno informacija da vaša porodica bude obaveštena. Nažalost, ovo se nije dogodilo 1911. godine prilikom smrti čoveka poznatog samo kao “stari Majk”, piše portal Viralnova.
On je bio putujući trgovac u Americi. Niko u Preskotu, gradiću u Arkanzasu, nije znao Majkovo puno ime, ali su ga svi poznavali jer je posećivao njihovo mesto i prodavao olovke, kancelarijski pribor i kućne potrepštine.
Tokom jedne posete Preskotu, Majk je umro od srčanog udara, a njegovo telo je pronađeno u lokalnom parku. Grad je ožalio putujućeg trgovca, a njegovi ostaci su odneti u pogrebni zavod i pripremljeni za sahranu.
Nažalost, ništa iz Majkove putne torbe nije otkrilo njegov pun identitet ili kontakt bilo kakve porodice ili prijatelja. U nadi da će se neko na kraju ipak pojaviti i identifikovati Majka, pogrebnici su balsamovali telo i izložili ga.
I onda su mogli samo da čekaju… Godine su prolazile, a niko nije došao da potraži Majkove ostatke. S vremenom, stanovnici Preskota su ga prozvali “Stari Majk”, a on je postao svojevrsna turistička atrakcija.
Tek 1975. godine, čak i najupornijima je postalo jasno da niko neće doći da traži Majka. Gradske vlasti su naredile pogrebnom zavodu da telo konačno bude sahranjeno.
Bio je to neverovatan prizor! Na sahrani se pojavio skoro čitav grad. Čovek o kome ništa nisu znali, za sve to vreme nekako je postao njihov sugrađanin sa kojim su se srodili i koga su želeli da dostojno isprate.
