Ivo Andrić bio je veliki jugoslovenski pisac 20. veka i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, kadaj je celokupan novčani iznos od milion dolara poklonio za razvoj bibliotekarstva.
Svoja dela pisao je trezveno, bogatim i čistim jezikom. Već u prvom romanu "Put Alije Đerzeleza" koji je objavljen 1920. godine primetan je dominantan motiv njegovog stvaralačkog procesa- univerzalni ljudski problemi tokom života u Bosni.
U periodu između dva rata, Andrić objavljuje tri zbirke pripovedaka pod nazivom “Pripovetke“, 1924, 1931. i 1936. godine.
Tokom Drugog svetskog rata, u nametnutim okolnostima, stvorio je tri velika romana: “Na Drini ćuprija“, “Travnička hronika” i “Gospođica“.
Odbor za dodelu Nobelove nagrade posebno je skrenuo pažnju na „epsku snagu“ koja upravlja njegovim delima, pogotovu romanom “Na Drini ćuprija”.
Mi smo za vas izdvojili njegove vanvremenske citate.
- Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.
- Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
- Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.
- U prvoj polovini života čovek želi i radi ono čega će se u drugoj polovini stideti i odricati, a druga polovina mu prođe u uzaludnim pokušajima da se popravi ili bar zataška ono što se radilo u prvoj. Tako se na kraju sve potire i svodi na nulu. Ostaju samo kajanje i stid.
- Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim.
- U kamenu ništa ljudsko, u ljudima sve kameno…
- Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.
- Jadan je onaj koji mora nekoga poniziti da bi sebe uzdigao.
- Kada ti laskaju i kad te hvale, budi na oprezu!
- Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve što pročita istina.
- Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.“
- „Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!“
- „I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.“
- „Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli, surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri.“
- „Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo nemoguće.“
- „Ko čini dobro, od njega se jos više dobra očekuje.”
- „Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.“
- „Zvezdanog neba i ljudskog srca nikad se čovek neće moći nagledati".
Mudre misli Nikolaja Velimirovića: Reči koje oplemenjuju život!
