Prvo što treba čuvati kao tajnu, kažu mudraci, jesu vaši dalekosežni planovi. Pokušajte da ćutite do trenutka dok se vaš plan ne ostvari. Sve naše ideje nisu samo nesavršene, već imaju dosta slabih mesta po kojima je lako naneti udarac, i razrušiti ih.
Drugo, ne pričajte o svom dobročinstvu – retkost je u ovom svetu, i zato ga treba čuvati kao zenicu oka svoga. Ne hvalite sebe zbog dobrih dela. Ponos će odmah to prepoznati i oduzeće svu blagost koja je data u dobrotvorne svrhe.
Treće o čemu ne treba pričati, a po preporuci mudraca, je o svom asketizmu. Ne trubite unaokolo o svojim ograničenjima u ishrani, o seksualnim odnosima itd. Fizički asketizam donosi korist samo ako je u kombinaciji s emocionalnom komponentom.
Četvrto o čemu bi trebalo ćutati – o svojoj hrabrosti i junaštvu. U životu neko dobija spoljašnje a neko unutarašnje izazove. Spoljašnji su vidljivi, zato ljudi za njih dobijaju nagrade, ali prevladavanje unutrašnjih izazova niko ne primećuje, samim tim i nagrade se ne dodeljuju.
Peto o čemu nije baš potrebno razglabati pred drugima – je pričati o svojim porodičnim problemima. I uopšte o svom privatnom životu. Zapamtite, što manje govorite o problemima u svojoj porodici, time će ona biti jača i stabilnija. Svađa je oslobađanje od negativne energije, koja se nakupila u procesu komunikacije.
I šesto, ono što nije vredno spomena, to su ružne reči i tračevi koje čujete tokom dana. Možete isprljati cipele na ulici, a možete i isprljati i svoju svest i podsvest. I čovek, koji se vraća kući, i prepričava sve gluposti koje je čuo tokom dana, ničim se ne razlikuje od čoveka koji je ušao u kuću i nije skinuo cipele.
