Otac Pajsije govori:
– Zbog čega mnogi ljudi, iako sve imaju, osećaju strah i tugu?
– Ako vidite čoveka koji oseća veliki strah, ogorčenost i tugu, iako sve ima, znajte da nema Boga u svom srcu. Taj čovek koji sve ima – i materijalna dobra i zdravlje – umesto da zahvali Bogu, postavlja još besmislene zahteve i gunđa, pripremajući sebi mesto u paklu. Čovek koji zna šta je zahvalnost, zadovoljan je sa svime. On razmišlja o tome da mu Bog daruje svaki novi dan i raduje se svemu. Ali, ako je čovek nezahvalan, svime je nezadovoljan, gunđa zbog severnog vetra i donosi hladnoću. Nije mu se svidelo sunce, pa sada drhti od zime.
– Starče, šta time želite da kažete?
– Hoću da kažem da ako ne prihvatamo dobra koja nam Bog daje i gunđamo, dolaze iskušenja koja nas primoravaju da se povijemo. Ozbiljno vam kažem: ko ima običaj da stalno gunđa, neka zna da će od Boga dobiti opomenu kako bi u ovom životu otplatio barem deo svog duga. A ako ne dobije opomenu, onda je još gore, jer će morati sve da plati u budućem životu.
– Znači gunđanje može da postane navika?
– Prelazi u naviku, jer nakon gunđanja sledi još više gunđanja, a nakon žalbi još više žalbi. Onaj ko seje žalbe, požnjeće strah. A onaj ko seje slavljenje, oseća Božansku radost i blagoslov zauvek. Koliko god Bog da blagoslova čoveku koji gunđa, on ih ne oseća. I zato Božija blagodat odstupa od njega, a iskušenje ga prati. Zahvalnog čoveka Bog prati Svojim darovima.
Nezahvalnost je veliki greh koji je Hristos osudio. „Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica?“ (Lk. 17, 17) – upitao je gubavca koji se vratio da Mu zahvali. Hristos je očekivao zahvalnost ne zbog Sebe, već zbog njih, jer bi im ona donela korist.
