Otac Pajsije govori:
– Zbog čega mnogi ljudi, iako sve imaju, osećaju strah i tugu?
– Ako vidite čoveka koji oseća veliki strah, ogorčenost i tugu, iako sve ima, znajte da nema Boga u svom srcu. Taj čovek koji sve ima – i materijalna dobra i zdravlje – umesto da zahvali Bogu, postavlja još besmislene zahteve i gunđa, pripremajući sebi mesto u paklu. Čovek koji zna šta je zahvalnost, zadovoljan je sa svime. On razmišlja o tome da mu Bog daruje svaki novi dan i raduje se svemu. Ali, ako je čovek nezahvalan, svime je nezadovoljan, gunđa zbog severnog vetra i donosi hladnoću. Nije mu se svidelo sunce, pa sada drhti od zime.
– Starče, šta time želite da kažete?
– Hoću da kažem da ako ne prihvatamo dobra koja nam Bog daje i gunđamo, dolaze iskušenja koja nas primoravaju da se povijemo. Ozbiljno vam kažem: ko ima običaj da stalno gunđa, neka zna da će od Boga dobiti opomenu kako bi u ovom životu otplatio barem deo svog duga. A ako ne dobije opomenu, onda je još gore, jer će morati sve da plati u budućem životu.
– Znači gunđanje može da postane navika?
– Prelazi u naviku, jer nakon gunđanja sledi još više gunđanja, a nakon žalbi još više žalbi. Onaj ko seje žalbe, požnjeće strah. A onaj ko seje slavljenje, oseća Božansku radost i blagoslov zauvek. Koliko god Bog da blagoslova čoveku koji gunđa, on ih ne oseća. I zato Božija blagodat odstupa od njega, a iskušenje ga prati. Zahvalnog čoveka Bog prati Svojim darovima.
Nezahvalnost je veliki greh koji je Hristos osudio. „Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica?“ (Lk. 17, 17) – upitao je gubavca koji se vratio da Mu zahvali. Hristos je očekivao zahvalnost ne zbog Sebe, već zbog njih, jer bi im ona donela korist.
Starac Pajsije je dao objašnjenje na pitanje koje nas sve zanima
