Na Veliki petak Isusu Hrist je razapet na krastu na Golgoti i taj dan se smatra jedan od najtužnijih u hrušćanstu. Provodi se u strogom postu i bez ikakvog veselja. Crkva se seća događaja od trenutka kada je Isus izveden pred sud Pontija Pilata, pa sve do momenta kada je skinut sa krsta i položen u grob koji su čuvali vojnici kako bi sprečili da neko ukrade telo.
Ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, a u nekim krajevima običaj je da se vernici posle celivanja provlače ispod.
Originalna Plaštanica Gospoda Isusa Hrista je platno, satkano od lana sa primesama pamuka. U nju su učenici Gospodnji zajedno sa Josifom Arimatejskim zavili telo Isusa Hrista odmah po skidanju njegovom sa Krsta. U prvim vekovima hrišćani su je tajno čuvali, a kad su prestali progoni hrišćana nju su čuvali vizantijski imperatori i dugo nije pokazivana narodu.
Na Veliki petak važe pravila strogog posta, a takođe ne valja da se peva i veseli sve do Uskrsa. Takođe, ne zvone crkvena zvona jer ona simbolizuju radost, nego se vernici pozivaju u hram drvenim klepetalima.
De radi se nikakvi kućni poslovi, samo bi kuću trebalo malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, jer, prema predanju, sa njom odlazi i svo zlo iz doma.
Sa druge strane, postoji jedno vrlo zanimljivo verovanje naših predaka. Naime, devojke bi trebalo danas da uberu cveće u crkvenoj porti i potom ga ga stave ispod jastuka na kom spavaju, jer se smatrada da će tako u noći uoči Velike subote sanjati onoga ko im je suđen.
