Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas jedan od najznačajnih hrišćanskih praznika - Svete Trojice, koji se još zove Duhovi i Silazak Svetog duha na apostole. Ovaj praznik se praznuje tri dana, a prvi dan pada uvek u nedelju, na pedeseti dan od Uskrsa.
Na Svete Trojice ispunilo se Hristovo obećanje učenicima da će primiti blagodet duha svetog i progovoriti mnogim jezicima koje do tada nisu znali. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.
Još od prvih hrišćana, običaj je da se na ovaj praznik pod u hramovima pokriva travom, a zidovi ukrašavaju zelenim granama.
Na ovaj dan običaj je da se u crkvu na osvećenje donese snop trave, koji se potom stavlja kod kuće iza rama ili ikone. Kad dođe sušna sezona, on tuguje. Tako se ljudi mole Bogu za lepo vreme, uz obilne kiše i prateće vremenske prilike.
Ako u okvire prozora ubacite grane breze, to će takođe simbolizovati produktivno leto. I ovog dana potrebno je obratiti pažnju na vremenske prilike: ako je počela mala kiša, sezona će biti plodna.
Trojice Pošto Trojica uvek pada u rano leto, poljoprivredni stručnjaci su uvek obraćali pažnju na različite vremenske pojave. Znak kiše na Trojice je simbolizovao pojavu guste trave, odnosno lepe padine sena, vlažnog tla, a samim tim i dobru žetvu. Kiša je bila i znak kasnog mraza. Vruće vreme je bilo predznak suše, zbog čega su se štedljivo tretirali svi predznaci ovog dana i prenosili se s kolena na koleno.
