Zadušnice su dan za pomenih preminulih naših srodnika. Više puta tokom godine obavljaju se zadušnice, to jeste pomen mrtvih.
"Zadušnice su dan kada se u hramovima molitveno sećamo naših preminulih. Za zadušnice se u crkve i hramove ostavljaju imena mrtvih srodnika da ih mi pomenemo na toj službi, a nakon službe drže se parastosi na kojima ponovo pominju imena mrtvih srodnika", kaže sveštenik Aleksandar Milovanović.
Gde greši naš narod kad su u pitanju Zadušnice?
"Naš narod misli kada obavimo izdavanje nakon smrti, 40 dana, 6 meseci i godišnjica, da smo završili sa svim verskim obredima vezano za njihove mrtve srodnike. Važno je da se za vreme Zadušnica poseti crkva, da se napišu na papiru imena koja treba da se pročitaju, ko je u mogućnosti da poseti grobove, zapale sveće, to je ono što je deo naše kulture, naše tradicije, naše vere."
"Onaj ko to ne može da učini, kome grob bližnjeg srodnika nije u blizini, treba da dođe u crkvu, upali sveću, al najvažnije je da se skuva žito i napišu imena mrtvih."
"Svi ćemo umreti jednog dana, to je deo procesa prirodnog i Božjeg strojstva, al je strašno kad neko umre i niko ga ne pominje nakon telesnog umiranja. Ali i kada ne znamo imena, crkva se moli za sve one koji su deo crkve. A deo crkve je svaki kršten hrišćanin".
A ono što je najvažnije i što je naš patrijarh isticao jeste - da budemo ljudi.
