Ostao je upamćen po brojnim ulogama, ali i blagoj naravi. Legenda srpskog glumišta, Ljubiša Samardžić je preminuo 8. septembra 2017. godine posle duge i teške bolesti.
Samardžić ističe važnost integriteta i čestitosti. Biti čovek ne znači samo postojati, već i živeti prema određenim principima. Imati reč znači biti pouzdan, dosledan i odgovoran, dok braniti istinu i pravdu znači stajati uz ono što je ispravno, čak i kada je to teško ili nepopularno.
Ostale su upamćene, i dan danas se prepričavaju reči koje je izgovorio u jednom intervjuu 2015. godine. Kada su ga pitali šta je to najvažnije u životu, ovako im je odgovorio:
“Biti čovek. Onaj koji ima reč. Koji brani istinu i pravdu. Setite se da Biblija počinje rečima: “U početku beše reč” “, rekao je on. I zaista, o ovome treba razmišljati i voditi se njegovim rečima.
U istom intervjuu osvrnuo se i na svoj život i karijeru i rekao:
“Odrastao sam u čestitoj rudarskoj porodici, rano ostao bez oca, divio se majci, “tigrici”, koja nas je izvela na put sa mizernom rudarskom penzijom. A bilo nas je troje dece. Iz takvog detinjstva shvatio sam da sirotinja nije najstrašnija stvar koja može da se desi u životu.
Razmišljajući o ovim rečima, možemo se voditi njihovom porukom u svakodnevnom životu. Biti čovek koji drži do svoje reči i brani istinu i pravdu znači biti osoba od poverenja, osoba koja inspiriše i daje primer drugima. U vremenu kada su laži i nepravde česte, ovakav stav može značiti razliku između sukoba i harmonije, između haosa i reda.
Kako sam rastao sa svakodnevnim dramama kraj rudnika i kada su zlohudne sirene najavljivale zlo u jamama, bio sam opčinjen etikom, dobročinstvom i solidarnošću rudara i ubrzo sam shvatio smisao opstanka u životu. Na veliku sreću, ubrzo sam sreo svoju suprugu Miru, kojoj dugujem zahvanost za čestitost, instinkt i nesvakidašnju inteligenciju.”
