"Jedan učenik Hristov postavio je pitanje Hristu: "Gospode, nauči nas moliti se Bogu". Ta molba je proizvela najveću reku molitve u svetu, molitvu Gospodnju Oče naš koju iz dana u dan, iz godine u godinu, iz veka u vek ponavljaju molioni sledbenika Hristovih. Dobro je što ništa ne znamo o tom učeniku jer on na taj način predstavlja sve nas. Svi smo mi predstavljeni u njemu i on u naše ime govori: "Gospode, nauči nas moliti se Bogu!
Svaka molitva, izgovorena rečima ili ostala u mislima, proiznesena glasno ili šapatom, kroz hiljadama godina stare psalme ili slobodno nadahnuće iz srca, zapravo je izlazak pred Boga. O tome je Hristos govorio i Samarjanki: "Kad bi ti znala dar Božji i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi tražila od njega i on bi ti dao vodu živu" (Jovan 4, 10).. Tim rečima Hristos nam je dao ključ za shvatanje nastanka molitve.
Možda ste čuli priču o Svetom Savi, kada je učio nepismenog čoveka da se moli Bogu. Našao ga Sveti Sava kako preskače neki šanac i kada skoči na jednu stranu, on kaže: "Ovo tebi", a na drugu stranu, kaže: "'Ovo meni". Upita ga Sveti Sava šta to radi, a on odgovori: "Molim se Bogu"!. "Zašto se tako mučiš?", reče mu Sveti Sava i doda: "Ja ću te naučiti kako da se lakše moliš". I nauči ga Sveti Sava molitvu Gospodnju "Oče naš". Ovaj čovek zahvali, a Sveti Sava sede na lađu i otplovi. Odjednom, vide on onoga čoveka kako trči po vodi i viče: "'Oprosti duhovniče, ja zaboravih onu molitvu, pa ne znam šta ću sada!".
Odgovori mu Sveti Sava: "Dobri čoveče, kad je tvoja vera tako jaka da ideš po vodi kao po suhom, nastavi i dalje da se moliš kao i dosad". Priča je priča, ali i dobra pouka. Naša molitva će biti ugodna Bogu, pa ma je mi čitali iz najopširnijeg molitvenika ili izgovarali svojim rečima, samo da je prožeta čvrstom verom u Boga i milost njegovu i da znademo šta od Boga tražimo. Zna Otac vaš šta vam treba pre no što zaištete od njega, ali On želi da mu se obraćamo za sve naše potrebe (Matej 6, 8)", objasnio je jednom prilikom za Srbija Danas protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić i dodao:
"Kažeš da treniraš svaki dan. Znači, aktivno se baviš nekim sportom. U sportu, pojedinačnom ili kolektivnom, mora postojati snažna koncentracija, kako bi postigao svoj ili svoje ekipe cilj. Kada je tako, onda se čudim kako ne možeš da se koncentrišeš na molitvu i post, kako to da posna hrana otežava ili onemogućava treninge. Dobar sportista mora da bude i dobar vernik, jer sportista poštuje disciplinu, čini duhovni i telesni napor da bi postigao cilj, uzdržava se od prejedanja i alkohola, duvana i narkotika, u svemu živi urednim životom. A to Bog i Crkva zahtevaju i od svojih vernika. Da disciplinovano poštuju Božje i crkvene zapovesti, da se trude, telesnim i duhovnim snagama, da očuvaju svoj život u zajednici sa Bogom i svojim bližnjima.
Zamisli jednog fudbalera koji vredno trenira, ali utakmicu uvek posmatra sa klupe za rezervne igrače. Vernik, koji se svakodnevno, kao i ti, redovno moli, koji se pokaje za svoje propuste, greške i ogrešenja, pred samim sobom, koji posti na Badnjak, možda i Veliki petak, na "velike svece i velike dane", a ne posti sredu i petak, kao ni višednevne postove i, konačno, koji se ne pričešćuje, liči na fudbalera sa klupe. Zar to može biti cilj dobrog fudbalera i dobrog vernika. Uznastoj zato, dragi brate, da povežeš post i molitvu, jer su to krila vrlinskog života čovekovog, koja ga uzdižu ka Bogu. A Hristos je rekao da se i zli dusi, dakle sva iskušenja čovekova, mogu odagnati samo molitvom i postom (Matej 17, 21)".
Važno je znati i da postoje četiri stepena molitve:
molitva telesna, stajanje, čitanje
molitva u kojoj su reči povezane sa umom
svaka reč čuje se i u umu u srcu
molitva bez reči, stajanje pred Bogom u miru i predanosti veri.
Stil/Srbija danas
