Veliki petak ili Strasni petak prema hrišćanskoj religiji obeležen je stradanjem Isusa Hrista i njegovim raspećem na časni krst na Golgoti. Tog dana, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: "Raspni Ga!"
Za veliki petak treba izbegavati svaku fizička aktivnost, slavlje i poroke. To je jedini dan u godini kada u svim pravoslavnim hramovima utihne liturgijsko pojanje i iznese se plaštanica. Plaštanica je platno na kome je prikazano Hristovo polaganje u grob, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa.
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, te se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Domaćice na ovaj dan prirpemaju bogatu trpezu za Uskrs, farbaju jaja, i u miru i slozi se provodi vreme u porodičnom domu.
Međutim, postoji jedno verovanje naših predaka vezano za padavine na ovaj najtužniji dan. Naime, ukoliko na Veliki petak pada kiše - šljive neće roditi, a veruje se i da će ostalo voće imati slabiji rod. Sa druge strane, ukoliko dan bude sunčani i topao, očekuje se da rod bude odličan. Kiša po verovanju znači i tešku i sušnu godinu, punu sukoba i svađa.
