Srpska pravoslavna crkva slavi dan Prepodobnog Simeona Stolpnika 1. septembra po crkvenom tj. 14. septembra po gregorijanskom kalendaru. Reč je o svetitelju i asketi koji je živeo u 5. veku u Maloj Aziji i propovedao hrišćansku veru.
U našim krajevima se veruje da od danas počinje vreme jesenje setve. Zato se u mnogim selima i na ovaj dan zadržao običaj nošenja semena iz kuće u crkvu kako bi ga sveštenik blagoslovio i tako osigurao dobru godinu.
Takođe, na ovaj dan se obavezno gleda kakav je mesec. Ako je mlad, to znači da će žito dobro roditi i da će cela godina biti rodna.
Svetog Simeona Stolpnika najviše poštuju zemljoradnici i ratari. Ko seje konoplju to treba da počne danas, ali pre setve u seme treba da stavi tri kuvana jaja. Njih kasnije treba da pojedu orači. Veruje se da će tako konoplja biti bela kao jaje.
Naši stari veruju da Sveti Simeon ovaj dan čuva useve od svakog zla i da zbog toga treba baciti seme u oranicu, makar “dva prsta”, da godina bude rodna i plodna za sve.
Srpska crkva, kao i još neke pravoslavne zajednice širom sveta koje poštuju julijanski kalendar ovog dana praznuju crkvenu novu godinu.
Sveti Simeon, asketa koji je živeo na stubu
Sveti Simeon se u osamnaestoj godini zamonašio u manastiru Teleda. Pozivu monaha je pristupio tako revnosno da je ubrzo po pobožnosti nadmašio sve kaluđere. Toliko je ogrezao u asketizam da je čak i telo obmotavao samo palminim užetom koje mu se usecalo u telo i pravilo rane.
Kratko vreme je živeo u planini u nekom bunaru koji je presušio, a onda se na planini Kalat Siman tako što je bio prikovan za stenu. Kako su glasine o njemu počele da se šire, a zainteresovani ljudi se skupljali da ga vide i dodirnu, Simeon se naljutio i sebi napravio stub visok 16 metara na čijem vrhu je od tada obitavao.
Sa stuba je propovedao, a tu se nalazilo i malo sklonište koje je Simeon koristio za molitvu. Simeon je stalno postio, a obed mu se sastojao od vode i raskvašenog sočiva. Vernici mu pripisuju vlast nad životinjama, čak i opasnim poput tigra, ali i proročanske moći. Takođe, verovalo se da je mogao da preobrati okorele razbojnike.
Po legendi, Simeon Stolpnik preminuo je 459. u svojoj 103. godini, piše Istorijski zabavnik.
