Rotvajleri su prvobitno odgajani kao vodiči stoke za tržište, a kasnije su ih mesari koristili da im vuku zaprežna kola. Spadaju u rasu koja je među prvima bila u upotrebi vojske i policije, dok danas predstavljaju verne pratioce čoveka i njegove porodice.
Poreklo
Rotvajleri vode poreklo od Molosusa, mastifskog tipa psa. Rotvajlerovi preci su zajedno sa Rimljanima „domarširali“ u Nemačku, koji su, prilikom osvajanja, putovali zajedno sa svojim stadom. Dok je vojska putovala, veliki psi su se spajali sa psima iz određenih područja kroz koje su Rimljani prolazili i tako je stvorena jedna nova rasa. Jedna od tih oblasti je bila Južna Nemačka, gde su Rimljani uspostavili kolonije kako bi iskoristili prednosti klime i tla, koje je bilo pogodno za poljoprivredu i tamo izgradili kuće pokrivene crvenim crepovima.
NE PROPUSTITE
Više od 600 godina kasnije, dok su gradili novu crkvu, stanovnici grada otkopali su mesto antičkih, rimskih kupatila i otkrili jedan od crvenih crepova. Ovo otkrivenje inspirisalo je nastanak novog imena za grad – das Rote Wil (crveni crep). Tokom vekova, rotvajleri su „procvetali“ na tržištu kao psi za stoku (ekvivalenti teksaškom gradu Severne Amerike) i potomci pasa rimskog Molosusa koji su stoku vodili na klanje. Da bi, nakon prodaje životinja, zadržali svoj novac što dalje od lopova, stočari su pri povratku kući postavljali torbice sa novcem oko vrata rotvajlera. Takođe, mesari iz te oblasti, koristili su ove pse kako bi vukli kola napunjena mesom. Na kraju je vuču stoke zamenio železnički saobraćaj.
Rotvajler je skoro postao izumiruća rasa. Na izložbi pasa u Hejilbronu u Nemačkoj, 1822. godine, izložen je samo jedan primerak rotvajlera. Ta situacija je počela da se menja 1901. godine, kada su osnovani klubovi „Rotvajler“ i „Leonberger“i kada je napisan prvi standard ove pasmine.
Opis njegovog izgleda i karaktera se od tada malo izmenio. Počeli su bivati korišćeni kao deo policije, u kojoj su se pokazali kao izuzetno uspešni. Tokom narednih godina, osnovano je nekoliko klubova rase, ali opstao je jedan pod nazivom „Allgemeiner Deutscher Rottweiler Klub“ (ADRK) iz 1921. godine. ADRK je preživeo i II svetski rat i nastavio promovisati dobre programe oplemenjivanja rase u Nemačkoj i širom sveta. Klub je bio posvećen očuvanju radne sposobnosti rotvajlera.
Smatra se, da je prvi rotvajler u SAD došao zajedno sa nemačkim emigrantom krajem 20-ih godina, 20. veka. Prvo leglo oštenjeno je 1930. a prvi primerak registrovan od strane zvanične američke odgajivačnice (American Kennel club – AKC) 1931. zvao se Stina v Felsenmeer.
Nakon II svetskog rata, rasa je postajala sve popularnija. U to vreme, prvenstveno je bila poznata kao odličan pas u domenu poslušnosti. Vrh popularnosti dostigli su sredinom devedesetih godina kada je u AKC-u registrovano više od 100.000 jedinki.
Biti popularan ne mora nužno biti dobra stvar ako ste pas. Dešavalo se često da neodgovorni odgajivači i štenari pokušavaju da zarade na popularnosti rase, te su u svrhu tog cilja počinjali „proizvodnju“ štenaca bez obzira na probleme sa zdravstvenim stanjem i temperamentom. Posvećeni, odgovorni odgajivači pokušavaju vratiti rasu na pravi put i učiniti je onakvom kakva je bila. Danas, rotvajleri se nalaze na 17. mestu među 155 rasa i podvrsta registrovanih od strane AKC-a.
Karakteristike
Rotvajler pleni kako svojim izgledom, tako i svojim drugim karakteristikama. Njegova glava i vrat su snažni i široki, a uši su mu kratke i visoko postavljene. Poseduje snažno, mišićavo telo, njušku srednje dužine, kao i tamne oči oblika badema.
Telo mu je nabijeno, pogotovo u odnosu na glavu, a karakteriše ga i razvijen grudni koš. Normalnom visinom mužjaka smatra se raspon od 61 do 69 cm, a ženki 56 do 63 cm. Težina mužjaka varira od 50 do 60 kg, dok su ženke, po pravilu, nešto lakše 35-48 kg. Životni vek im je u proseku između 8 do 10 godina.
Temperament rotvajlera je neustrašiv, samouveren, posvećen, odan, hrabar, ali dobroćudan.
Temperament
Baš kao i grčki, mitski junak Herkul, tako je i rotvajler snažan i odan pas, sa velikim srcem. Najčešći nadimak pasmine je „Rot“, a potiče iz Nemačke gde je služio da vodi stoku, ali i koristio za vuču kola farmera i mesara. To nasleđe najviše se ogleda u njegovim snažnim grudima i razvijenom, mišićavom telu. Kada se kreće, on pokazuje snagu i izdržljivost, ali kada pogledate u njegove bademaste oči videćete inteligentan, upozoravajuć i neustrašiv pogled.
Dobro socijalizovan rotvajler biće miran i samouveren. Prema strancima će biti rezervisan, ali nikad stidljiv ili plašljiv. Kada su suočeni sa nepoznatim osobama, zauzimaju upozoravajući stav. Ako se sve ove karakteristike udruže kako treba, rot će biti odličan pas čuvar, sa blagim temperamentom i uspehom ne samo u policijskom, vojnom i carinskom poslu, već kao veran i odan zaštitnik porodice. Imaju urođeni instikt da zaštitite svoje ljude i ako ih slučajno neko ugrozi, mogu biti jako svirepi.
Od suštinskog značaja za kanalisanje njihove snage i zaštitničke nastrojenosti je blagovremena i pravilna dresura, kao i čvrsta i pravedna obuka, ali i redovna zaduženja koja ćete mu davati. Ukoliko ga ne dresirate kako treba, bivaju agresivni, umesto da postanu vaši nežni i odani zaštitnici, baš onakvi kakvi bi i trebalo da budu. Rotovi se konstantno nalaze na „tankoj liniji“ između njihove zaštitničke prirode i agresivnosti. Ukoliko nije pažljivo odgojen da bude smiren, može lako postati isuviše zaštnitnički nastrojen. To vam se na prvi pogled može čak i dopasti, ali takav pas vrlo lako gubi osećaj da razlikuje ljude, pa tako postaje agresivan prema svima, a ne samo prema lopovima.
Pri vaspitanju nikako nemojte koristi viku ili fizičku silu, već mu pokažite jak i snažan autoritet kako bi vas shvatio kao vođu čopora. U suprotnom, ukoliko budete slabi i popustljivi, desiće se da on preuzme ulogu koja vam je namenjena i tako postane „alfa mužjak“ vaše porodice, što nikako ne smete dozvoliti. Sa moćnom i snažnom pasminom kakva je rotvajler, to može postati prava katastrofa.
Bez obzira kakve predrasude kruže o ovoj rasi, rotovi generalno nisu temperamentno nestabilni ili opasni sami po sebi. Socijalizovani rotvajleri su razigrani, nežni i izuzetno vezani za svoje voljene ljude. Ako ih tretirate sa poštovanjem, postaće vam najverniji prijatelji.
Iako čudesan i poseban, on, ipak, nije za svakoga. Kada ga obučavate, nije dovoljno da se posvetite samo socijalizaciji, već se konstantno morate boriti i sa predrasudama mnogih ljudi koji ne razumeju na pravi način ovu pasminu. Zbog loših, pa čak i tragičnih iskustava sa rotvajlerima i drugim velikim psima, mnoge zemlje su zabranile ovu rasu. Naravno da nije pravedno da osudite sve rotove zbog postupaka nekolicine njih, ali ćete u stvarnosti itekako morati da se suočavate sa raznoraznim neprimerenim komentarima. Mišljenja pojedinaca ćete najbolje promeniti ukoliko svog rota vaspitate da se povinuje i poštuje ljude.
Za rotvajlera, nije dovoljno samo da ga stavite u dvorište i ne obraćate pažnju. Oni su izuzetno vezani za porodicu i imaju veliku potrebu da budu u zajedništvu. Nemojte ih nikako ostavljati predugo same jer tada, usled usamljenosti ili nedostatka aktivnosti, postaju destruktivni. Ukoliko od vas dobije pravilne instrukcije, vi ćete dobiti najvernijeg saputnika na svetu.
Jako dobro će se slagati sa decom ako odmalena rastu zajedno. Međutim, morate ih naučiti šta je prihvatljivo i dozvoljeno ponašanje u njihovoj zajedničkoj interakciji. Zbog svog nasleđa, imaju prirodan instikt da guraju stado, pa to mogu pokušati i sa decom. U tom kontaktu, zbog njihove veličine, deca mogu pasti i povrediti se. Isto tako, rotovi imaju snažan osećaj da jure plen, pa ukoliko vaša deca trče, nikako ih nemojte ostavljati same.
Ako imate odraslog rotvajlera i želite ga upoznati sa drugim životinjama, učinite to oprezno i polako. Znaju da budu agresivni prema drugim psima, naročito onima istog pola. Međutim, pod vašim rukovodstvom, rot će naučiti da mirno koegzistira sa svojim životinjskim kompanjonom.
Veoma su inteligentni, te voljni i sposobni za trening, naročito ako vi pokažete doslednost i stav. On će pokušavati da vas, na neki način testira, kako bi proverio da li stvarno mislite ono što od njega tražite. Budite čvrsti i nikako mu ne popuštajte pri komandama.
Ako ne nadgledate unos hrane, mogu postati jako gojazni. Njihovo krzno ima dvostruki sloj. Najviše se linjaju u proleće i jesen, dok je sa ostatkom godina opadanje dlake umereno. Zanimljiva je i činjenica da mnogi od njih hrču.
Ukoliko kupujete psa, savetujemo vam da pronađete dobrog i ozbiljnog odgajivača, koji će vam pokazati da su roditelji šteneta testirani na određena oboljenja. Tako ćete znati da je vaše štene zdravog i dobrog temperamenta.
Idealan rotvajler je smiren, samopouzdan i hrabar, a nikad stidljiv. On ima duboko ukorenjenu opreznost i neće nepromišljeno i neoprezno stupiti u kontakt sa novim ljudima. Umesto toga, on dobro osmatra situaciju kada tek upozna nekog. Sa porodicom je pas pun ljubavi i stalno će vas pratiti kuda god da krenete.
Definitivno nije pas koji će tek tako napasti, štaviše, zbog svoje zaštitničke prirode, braniće svoju porodicu i imovinu, ako bude mislio da za to postoji razlog.
Psi ove pasmine su pametni i prilagodljivi, sa izraženom radnom etikom. Ipak, postoji nekoliko razlika između polova. Mužjaci su ćutljivi, tihi i oprezni, stalno motre na okolinu i eventualne pretnje, dok je ženke nešto lakše kontrolisati jer su nežnije.
Kao što je već pomenuto, potrebna im je čvrsta, dosledna, ali ne i stroga disciplina. Ukoliko ste već utvrdili i pokazali mu da ste vi vođa, dovoljno je da uputite oštru opomenu, kako bi shvatio šta je neželjeno ponašanje. Ako pak to niste uradili, vaš rot će to sigurno shvatiti i pokušaće da vas „pređe“.
Ovo svakako nije rasa za ljude bez samopouzdanja ili one koji se ne mogu posvetiti treningu i nadzoru. Kako biste stekli poštovanje jednog rota, treba da postavite granicu i učite ga posledicama neprihvatljivog ponašanja. Na njegov temperament utiču brojni faktori uključujući genetiku, obuku i socijalizaciju. Štenci dobrog temperamenta biće veseli i razigrani, spremni da pristupe ljudima i da ih svuda prate.
Ukoliko kupujete štene, uzmite ono sa „srednjim“ temperamentom, ne one koji tuku ostalu braću, ali ni ono plašljivo koje se krije u uglu. Kada uzimate psa, najbolje je da prvo vidite njegove roditelje, kako biste se otprilike upoznali sa karakterom vašeg budućeg ljubimca (obično je majka šteneta ta koja je uvek na raspolaganju). Upoznavanjem roditelja i rođaka vašeg budućeg ljubimca, možete podrobnije stvoriti predstavu o njegovom karakteru.
Kao i svim psima, tako je i rotvajlerima potrebna rana socijalizacija – izlaganje različitim ljudima, okolinom, zvukovima, situacijama dok su mladi. Socijalizacija pomaže da vaše štene postane dobro formiran pas. Redovno pozivanje posetilaca, odvođenje u šetnje i parkove za pse, veoma će mu pomoći da izgradi svoje socijalne veštine.
Pomenuli smo već da je jako važno da rotovi žive u zajednici sa vama. Nikada ga nemojte predugo ostavljati samog. Oni nisu psi koji služe samo da bi vam čuvali posed, već predstavljaju vaše prave i iskrene zaštitnike i prijatelje.
Iako su veliki, prilično su neaktivni ako se nalaze u zatvorenom prostoru. Definitivno su kućni psi, ali im takođe treba i dobro ograđeno dvorište, ne samo zbog saobraćaja, već i zbog toga što umeju da budu agresivni prema drugim psima i strancima.
Podzemna elektronska ograda neće sprečiti vašeg rota da izađe, ukoliko, to želi. A i ovakvo rešenje svakako može biti opasno za njega zbog mogućeg elektrošoka. Još važnije, to ne sprečava druge životinje i ljude da dođu u vaše dvorište. Najbolje bi bilo da na ogradu postavite određeni upozoravajuć znak koji savetuje strancima, pa čak i nepoznatim članovima porodice, da ne ulaze bez pratnje.
Nivo njegove aktivnosti kreće se od izležavanja na kauču do toga da može jurcati u nedogled. Kako biste izabrali štene sa nivoom energije koji vama odgovara, obavezno to napomenite odgajivaču.
NE PROPUSTITE
Uživaće u raznoraznim igricama sa lopticama, ali i u šetnjama. Razigranijem rotu sigurno će biti potrebno više vežbanja i konstruktivnije aktivnosti.
Njihov atletizam, inteligencija i sposobnost treninga, čine ih idealnim za vežbe agilnosti i poslušnosti, kao i praćenje tragova i terapijski rad.
On voli da uči nove stvari i osećaće neverovatnu sreću kada vas zadovolji. Kada ga obučavate, imajte na umu da veoma pozitivno reaguje na mentalne stimulacije. Voljan je, svakako, da zauzme stav u stilu „ Pokaži mi zašto nešto treba da uradim“!
Budite pošteni, dosledni i črvsti, pa će vas nagraditi brzom sposobnošću učenja. Uz doslednu dresuru i pozitivne kritike, ne bi trebalo da pravi štetu ni u kući, ni van nje.
Kažu da je u životu najbitnije imati čak i samo jednog prijatelja koji će uz vas biti „i u dobru, i u zlu“. Rotvajleri su upravo takvi. Ako ikada budete ugroženi, braniće vas do posednjeg daha i dati život za vas, ali će vam isto tako biti najverniji i najposvećeniji saputnik. Svojom ogromnom količinom snage i ljubavi, učiniće da se nikada ne osetite uplašenim.
Zdravlje
Rotvajleri su, generalno, zdrava pasmina ali i oni, kao i ostali psi, skloni su pojedinim zdravstvenim problemima. Neće svaki rot dobiti sve ili neke od ovih oboljenja, ali dobro je da budete upoznati sa njima, ukoliko posedujete psa ove rase. Ako kupujete psa, pronađite pozdanog odgajivača koji će vam pokazati da su roditelji psa testirani na određena oboljenja. Kod ove pasmine tražite potvrde da pas nema displaziju kukova, laktova, hipotiroidizam, Von Vilbrandovo oboljenje, kao i potvrdu od oftalmologa da su oči u normalnom stanju.
Displazija kukova je nasledno oboljenje koje predstavlja nepravilan razvoj kukova, kada je koštani, brzorastući deo kuka „labav“, tj. kada nije dovoljno učvršćen mišićima, tetivama, ligamentima… Displazija kukova je nasledna, ali se može pogoršati dejstvom određenih faktora kao što su brz rast usled nepravilne ishrane, gojaznost, povrede nastale usled skakanja ili pada, kao i šetnja po klizavoj površini (izbegavajte da se vaš pas šeta po parketu jer mu to može oštetiti zglobove i doprineti displaziji).
Neki psi imaju simptome poput hramanja ili bola u jednoj ili obe zadnje noge, dok drugi neće imati nikakve simptome. Kako pas stari, može se razviti artritis. Dijagnoza se postavlja rendgenskim snimanjem kukova, a u konsultaciji sa veterinarom, znaćete koji je najbolji vid lečenja vašeg ljubimca – to mogu biti lekovi, pa čak i hirurška intervencija. Pse sa displazijom treba isključiti iz daljeg uzgoja.
Displazija laktova – slično displaziji kukova i ovo predstavlja degenerativno oboljenje karakteristično za velike pse. Kada tri vrste kostiju koje čine lakat srastu nepravilno, javlja se opšta slabost laktova. Bolest zavisi od težine: pas jednostavno može razviti artritis ili bi mogao početi da hramlje. Kao terapiju veterinari koriste lekove za ublažavanje bolova (antiinflamatorne lekove), regulisanje telesne težine, a po potrebi i operaciju.
Aortna stenoza – ovaj neuobičajni defekt srca ponekad možemo naći i kod rotvajlera. Aorta se sužava ispod aortnog zaliska, pritiskajući srce da napornije radi, kako bi obezbedilo dovoljnu količinu krvi organizmu. Ovo stanje može izazvati nesvesticu, pa čak i iznenadnu smrt. Bolest je nasledna, ali njen način prenosa do sada nije poznat. Nakon otkrivanja srčanog šuma, veterinar će postaviti dijagnozu da li je u pitanju stenoza aorte.
Osteosarkom pogađa kako velike, tako i gigantske ose. Osteosarkom predstavlja agresivni rak kostiju. Prvi simptomi su obično hramanje, ali su za konačnu dijganozu neophodni rendgenski snimci, kako bi se utvrdilo da li je uzrok tome rak. Samo lečenje je agresivno, obično uz amputaciju udova i hemoterapije. Uz lečenje, psi mogu živeti od devet meseci do dve godine ili više. Srećom, psi se veoma dobro prilagođavaju životu na tri noge i ne trpe tolike neželjene efekte hemioterapije kao ljudi, u koje spadaju mučnina i gubitak kose/dlake.
Gastrična dilatacija ili drugačije nazvano torzija, predstavlja oboljenje opasno po život, koje pogađa pse, naročito one sa razvijenim grudnim košem, kao što su rotvajleri, pogotovo ako imaju jedan obilan obrok dnevno, ako jedu prebrzo, piju velike količine vode posle jela i imaju aktivnost posle obroka.
Neki smatraju da uzrok oboljenju mogu biti previsoko postavljene posudice ili određena vrsta hrane. Torzija se javlja kada se želudac napuni vazduhom, nakon čega dolazi do njegovog okretanja (torzija). Pas nije u stanju da povrati, niti da ispljune hranu jer je normalan dotok krvi u srce sprečen. Krvni pritisak pada i pas dospeva u stanje šoka. Posumnjajte na torziju ukoliko vaš pas ima naduven stomak, ako prekomerno balavi, kašlje, ima neuobičajan rad creva i ako pokušava nešto bezuspešno da izbaci. Takođe će biti uznemiren, depresivan, letargičan i slab, uz ubrzan rad srca.
Dakle, da biste sprečili da se ovo desi vašem psu, nemojte dopustiti da jede proždrljivo, posuda za hranu ne sme biti puno izdignuta, ne sme biti aktivan 1h pre i posle obroka, nemojte ga izlagati stresu, 1h pre i posle obroka nije preporučljivo da pije vodu itd. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, ne čekajte i odvedite svog ljubimca odmah veterinaru jer su nekada u pitanju minut u kojem morate reagovati.
Hipotiroidizam je jako često pogrešno dijagnostikovano jer testovi za procenu stanja nisu specifični i mogu biti netačni. Ovo stanje predstavlja abnormalno nizak nivo hormona koje proizvodi tiroidna žlezda. Blagi znak bolesti može biti neplodnost. Očigledniji znaci uključuju gojaznost, mentalnu nezainteresovanost, letargiju, oborenost očnih kapaka, nizak nivo energije, nemogućnost regulisanja toplote.
Dlaka psa postaje hrapava, lomljiva i počinje da opada, dok koža postaje tamna i hrapava. Hipotiroidizam se može lečiti svakodnevnim davanjem lekova, tokom celog života. Psi koji svakodnevno dobijaju odgovarajući tretman, mogu voditi normalan i dug život.
Alergije su česte kod pasa. Alergije na neke namirnice se leče eliminisanjem tih namirnica iz ishrane psa, dok se ne otkrije šta smeta.
Kontaktne alergije uzrokovane su nečim sa čim pas dolazi u kontakt, a to mogu biti posteljina, šamponi za pse, razne hemikalije i mnogo drugih stvari. Leče se identifikovanjem i otklanjanjem uzročnika alergije.
Inhalantne alergije podstiču alergeni kao što su polen, prašina, buđ. Odgovarajući lek za inhalantne alergije zavisi od njene težine. Uobičajni neželjeni efekat inhalatne alergije je upala uha.
Panosteitis – drukčije nazvan i „rastući bol“ obično se javlja kod štenadi starosti oko četiri meseca. Predstavlja upalni proces na kostima tokom rasta. Kao prvi simptom javlja se hramanje i to uglavnom „iz čista mira“, bez ikakve prethodne povrede. Nije vezano samo za jedu nogu, već može prelaziti sa prednjih na zadnje i suprotno. Obavezno psa odvedite veterinaru ukoliko nešto primetite, a pomoći ćete mu ako se potrudite da ima čest odmor.
Nega rotvajlera
Ova rasa ima glatko, kratko, grubo i dvoslojno krzno. Spoljni sloj je srednje dužine, kraći na glavi, ušima i nogama, a podlaka se uglavnom nalazi na vratu i butinama. Količina podlake koju ima zavisi od klime u kojoj živi. Uglavnom su crni, sa žuto-smeđim šarama ili šarama mahagoni boje. Šare se pojavljuju preko očiju, na obrazima, sa svake strane njuške, na grudima i nogama, ispod repa. Postoje i tanke linije koje podsećaju na šare olovke.
NE PROPUSTITE
Četkajte ga jednom nedeljno kako biste uklonili mrtvu dlaku i time podstakli prirodno stvaranje njenog loja. Linjaju se dvaput godišnje i u tom periodu ćete svakako morati češće da upotrebljavate četku.
Kupajte ga po potrebi. Ukoliko to radite napolju, osigurajte se da bude dovoljno toplo, a ukoliko nije, učinite to u kući.
Zube mu perite dva ili tri puta nedeljno, kako biste uklonili kamenac i sprečili nastanak bakterija. Svakodnevno pranje je još bolje jer tako sprečavate bolesti desni i loš zadah.
Dva bitna faktora kod pasa su proveravanja šape (gde su osetljivi) i usta. Nemojte zaboraviti da vi mnogo toga možete učiniti, kako biste sprečili određena stanja.
Dok četkate rota, obratite pažnju da li ima neke rane, osip ili znake nekih infekcija kao što su crvenilo, osetljivost ili upala kože, ušiju, nosa, usne duplje, očiju i šapa.
Oči trebaju biti čiste, bez crvenila. Ove provere će vam, svakako pomoći, da neke zdravstvene probleme blagovremeno uočite i tako pomognete svom ljubimcu.
Naučite ga odmalena na kupanje, četkanje i pranje zuba koristeći nagradice, kako bi, kad postane odrasli pas, na sve ovo gledao kao na jedno pozitivno iskustvo.
Ishrana
Bitno je da znate i da se dobro informišete o hrani koju uzimate jer je za svaku od njih najbitnije da pas dobija dovoljno izbalansiran unos proteina, minerala, vitamina i masti.
Koliko odrasli pas jede, zavisi od njegove starosti, metabolizma, veličine i nivoa aktivnosti. Kao i ljudi, tako su i psi individue za sebe. Logično je da će aktivniji pas dobijati drugačiju vrstu hrane od psa koji se ceo dan izležava. Raspitajte se koja granulirana hrana je najbolja za rotvajlere.
Uglavnom, kada kupujete granule, ukoliko ne uzimate džak na kome, po kilaži, piše preporučena dnevna doza, pitajte prodavca da vam kaže koju količinu biste trebali da mu dajete, naspram njegove težine i starosti.
Čuvajte i održavajte mu dobru kilažu merenjem hrane i nikako ne ostavljajte punu posudu tokom celog dana. Ako psu možete videti rebra, on je neuhranjen, a ukoliko se rebra ne vide, ali ih osetite dodirom bez pritiska, pas ima normalnu težinu. Ukoliko su oko rebra slojevi sala, vaš pas mora na dijetu.
Slaganje sa decom i ljubimcima
Rotvajleri obično vole decu, naročito ako su sa njima zajedno odrasli. Ipak, zbog njihove snage i veličine, nikada ih nemojte ostavljati same bez nadzora u prisustvu mališana. Zbog svog jako izraženog instikta za vuču kola i stoke, mogu imati tendenciju da se guraju i tako, na primer, slučajno sruše dete koje je tek prohodalo. Možemo slobodno reći da je ova pasmina, ipak, najbolje za porodice sa većom decom, koja znaju kako se treba ophoditi prema psima.
Zbog svoje zaštitničke prirode, bezazlenu dečiju igru guranja i trčanja, često glasnu i grubu, mogu protumačiti kao poziv za pomoć i pomisliti da su njeni ljudi u nekoj opasnosti, a takođe mogu imati i nagon da jure malu decu koja nekontrolisano trče.
Naučite svoje dete da se nikada ne vuče psa za uši ili rep, da se ne približava ijednom psu dok jede ili spava, niti da pokušava da mu oduzme činiju sa hranom. Bez obzira koliko je pas prijateljski nastrojen, sa malom decom nikada ne treba ostajati nasamo, upravo zbog mnogih nepredviđenih situacija. Uvek nadgledajte psa i malo dete.
Kada ste van kuće, držite ga na povocu i pod kontrolom, kako biste sprečili eventualne neželjene situacije. Ne smatra se pogodnim puštanje pasa ove pasmine sa povoca, naročito ukoliko ste u parku za pse jer nikada ne možete zasigurno predvideti određene reakcije.
U poslednje vreme sve je više napuštenih rotvajlera, budući da ljudi bez razmišljanja i prethodne pripreme, može se reći olako uzimaju pse ove rase, a kada im se ne posvete dovoljno i dođe do nepoželjnog ponašanja, onda ga izbacuju na ulicu. Ukoliko ste i vi nakon ovog izlaganja ostali zadivljeni pasminom zvanom „rotvajler“, zavirite u azil i sigurno ćete naći barem jednog napuštenog koji čeka svoj dom.
