Zagađenje vodotokova: Tražnja za vodom preti da premaši vodene resurse

Voda je neophodna za ljudski život, prirodu i privredu. Slatkovodni resursi obuhvataju tek oko dva odsto ukupne vode na planeti, a velika potražnja za ovim izvorima vode mogla bi da dovede do manjka u snabdevanju vodom od 40% na globalnom nivou do 2030. Efikasno korišćenje vode najbolji je odgovor za budućnost klimatskih promena. Srbija je zato prvi put u Nacionalnu strategiju ugroženosti od klimatskih promena uključila i opasnost od nestanka vode za piće, ističe za Kurir Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

- Više nije neuobičajena dugoročna neravnoteža prouzrokovana time što tražnja za vodom premašuje dostupne vodne resurse. Zbog toga je neophodno koristiti vodne resurse racionalno i sa velikom pažnjom. Vode u Srbiji ima dovoljno, ali ne znamo da je koristimo i čuvamo, i zato je postkovid tranzicija velika investiciona šansa da izgradimo kvalitetnu i otpornu infrastrukturu, kako za pijaće vode, tako i za otpadne vode - smatra ovaj stručnjak.

U Srbiji se godišnje prečisti samo 16% otpadnih voda ispuštenih u kanalizaciju i u 168 gradova i opština postoji tek četrdesetak pogona za prečišćavanje, od kojih je većina zastarela, sa visokim troškovima održavanja i neadekvatnim tretmanom.

Potrebna velika ulaganja

- Trećina domaćinstava u Srbiji nije priključena na kanalizaciju i koristi septičke jame, koje su opasne jer zagađuju bunare i podzemne tokove, a izazivaju i zdravstvene rizike. Ipak, gotovo sva otpadna voda se ionako sprovodi bez prečišćavanja u reke i jezera, a nevladine organizacije i meštani često alarmiraju javnost zbog zagađenosti raznim toksičnim materijama, pa gotovo svakodnevno imamo slike uginulih riba ili otrovanih ptica. U narednim godinama biće potrebno izdvojiti i do pet milijardi evra za izgradnju nedostajućih kapaciteta kako bi se ne samo zaštitila životna sredina već i obezbedilo stabilno snabdevanje građana pijaćom vodom. Srbija treba da izgradi preko 360 postrojenja za tretman otpadnih voda i zato je velika odgovornost donosica odluka da promišljeno izvrši odabir najboljih tehnologija, dostupnih za upravljanje i održavanje, i naravno, da građani mogu u budućnosti da plaćaju uslugu. Strategijom upravljanja vodama predviđeno je da je za dobro funkcionisanje i razvoj sektora voda u naredne dve decenije potrebno obezbediti 20 milijardi evra - kaže Mitrović.

On ističe da je tretman otpadnih voda i vode za piće ključno životno pitanje za građane, ali i veoma važno razvojno pitanje.

- Postojanje pogona za prečišćavanje u gradu ili lokalnim samoupravama daje veliku prednost u procesu privlačenja ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Najveća dobit takvih investicija jeste smanjenje rizika od zaraza i bolesti i pritiska na životnu okolinu, što ovih dana pratimo u Beogradu sa apokaliptičnim slikama Čukaričkog rukavca, Mirijevskog potoka, koji su postali kolektori fekalne kanalizacije. U Beogradu postoji oko 100 direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav i godišnje se u naše reke izlije fekalija ekvivalentnih zapremini 60.000 olimpijskih bazena. Ne postoji grad veličine Beograda u Evropi, koji na taj način uništava svoje reke! Leti, kada se vodostaji spuste, kanalizacija se ne izlije direktno u reku i zbog toga se osećaju neprijatni mirisi. Vlada Srbije potpisala je ugovor na osnovu sporazuma koji su potpisali predsednici Srbije i Kine, i sada počinje veliki posao izgradnje prve fabrike za preradu otpadnih voda u Beogradu. Prvo i najveće postrojenje koje bi trebalo da prerađuje 80% otpadnih voda gradiće kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation.

Prečišćavanje, odnosno prerada otpadnih voda, podrazumeva različite metode tretiranja komunalnih i industrijskih otpadnih voda kojima se uklanjaju štetne hemijske i biološke materije, kao i čvrste supstance i gasovi. Prvi i svakako najočigledniji pozitivan efekat prečišćavanja otpadnih voda jeste dobijanje čiste vode, koja je podobna za ponovno korišćenje.

Inovativni način proizvodnje struje

- Pored toga, u procesu prečišćavanja i razgradnje biološkog materijala sadržanog u otpadnim vodama dobija se gas metan, čijim se sagorevanjem može proizvesti električna energija, koja se u praksi najčešće koristi za funkcionisanje samog postrojenja za tretman otpadnih voda, uz mogućnost da se višak električne energije proda i ubaci u mrežu. Konačno, biološki materijal izdvojen iz otpadnih voda se tehnikama sušenja može pretvoriti u đubrivo, koje se može dalje koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji. Uz pomoć EU pripremaju se projekti izgradnje sistema za prikupljanje i preradu otpadnih voda u Loznici, Pančevu, Kraljevu, Brusu, Blacu, Sokobanji, Kragujevcu i Zlatiborskom okrugu. Takođe, prema najavama Ministarstva finansija, uskoro se očekuje i raspisivanje tendera za izgradnju postrojenja u Nišu, a imamo i projekat „Srbija 2025“ - izgradnju preko 70 postrojenja za tretman otpadnih voda. Ono što mora da prati sve ove investicije jeste tretman kanalizacionog mulja i za to će nam trebati rešenja i investicije, a ne izvoz van zemlje kako se to do sada radilo. Može i to, samo je pitanje ko će to da plati. Sada, više nego ikada ranije, kada se ceo svet bori protiv pandemije kovida 19, naši građani bi trebalo da budu svesni suštinske važnosti svih prirodnih resursa, a naročito izvora, jezera, reka i drugih vodotokova. Svako od nas treba da preduzme mere kako bi se zaštitila životna sredina i očuvalo zdravlje ljudi. Ovo je veliki nacionalni posao za budućnost, zahtevan i izazovan za sve. Menjajmo navike i budimo odgovorni - zaključuje Mitrović.

Srđan Gajić, stručnjak za vode iz Udruženja 3e, ističe za Kurir da će, prema poslednjim podacima UN, do 2025. godine dve trećine svetske populacije živeti u zemljama koje će pogoditi nestašica vode.

Svaka kap je važna

- UN navode da je čoveku neophodno minimum 50 litara vode dnevno - za piće, pranje, kuvanje i sanitarije. Tokom poslednjeg veka potrošnja vode u svetu je porasla čak za deset puta, što je dva puta više od rasta broja ljudi na planeti. Trenutno se 70% pijaće vode na planeti koristi u poljoprivredi za navodnjavanje, a taj proces ima tendenciju rasta. Ovo je i razlog zbog čega je svaka kap vode važna, jer voda je neprocenjiv resurs - ističe Gajić.

On kao glavni izvor zagađenja navodi neprečišćene otpadne vode i primećuje da neusklađenost sa regulativom EU u oblasti kvaliteta vode i dalje predstavlja veliki razlog za zabrinutost u određenim oblastima.

- Razlog niskog procenta vode koja se prečisti je mali broj postrojenja, od kojih je većina izgrađena pre više od 30 godina i ima zastarelu tehnologiju. Procenjuje se da je potrebno najmanje 367 sistema za tretman komunalnlih otpadnih voda na nivou jedinica lokalne samouprave. Prema Evropskoj direktivi, sva naselja sa više od 2.000 stanovnika treba da imaju sisteme za preradu otpadne vode. Od ukupno ispuštenih 400 miliona kubnih metara otpadnih voda godišnje u Srbiji, najveći deo dolazi iz domaćinstava, sledi industrija, koja je, prema podacima Zavoda za statistiku, u prošloj godini ispustila 119 miliona kubika. Najveći zagađivači su sektori prerađivačke industrije (47%), snabdevanja električnom energijom (42,3%) i rudarstva (10,7%) - kaže Gajić.

On ističe da postojeća regulativa propisuje da preduzeća koja ispuštaju otpadne vode moraju da do 2025. svoje emisije usklade sa propisanim vrednostima i reše problem prečišćavanja.

- Dotad je potrebno da izrade akcioni plan prema kome će postepeno smanjivati količinu zagađenja i o tome izveštavati nadležne institucije. Potrebno je uložiti veliki napor u pogledu usklađivanja zakonodavstva Srbije sa pravnim tekovinama EU, kao i ojačati administrativne kapacitete, sa posebnim naglaskom na praćenje i izvršavanje propisa i međuinstitucionalnu koordinaciju - rekao je naš sagovornik i podsetio da je Republika Srbija donela strategiju primene standarda u oblasti zaštite životne sredine sa rokom realizacije do 2030. godine.

IDEJA O UVOĐENJU EKOLOŠKIH TAKSI

Potrebni katastri zagađivača

Pored toga što je prečišćavanje otpadnih voda zakonska obaveza, ono je i odraz društveno odgovornog ponašanja i brige za okolinu. - Postoje dobri primeri u tom smislu, ali je najvažnije obezbediti novac da se finansiraju ova postrojenja. PKS zagovara i druge mehanizme ekoloških taksi i subvencija za kompanije koje tretiraju otpadne vode i moramo stvoriti potpuno drugačiji ambijent za investicije i podsticaje za kompanije, a ne da vam akcident ispuštanja u vodotokove bude jedino rešenje i prekršajna prijava koja vas stimuliše da i dalje ne investirate u opremu, jer je to daleko jeftinije. Plati i nastavi isto ponašanje! Lokalne samouprave moraju da imaju katastre zagađivača - smatra Mitrović.

Kompanija dm drogerie markt je prepoznatljiva po nizu kriterijuma održivosti koje je postavila

Kako odabirom proizvoda koje kupujete čuvate životnu sredinu?

Kompanija dm je 2014. započela sa uklanjanjem čestica mikroplastike iz proizvoda svojih robnih marki, i oni su posebno označeni

Da li ste znali da su se u morima i okeanima formirali vrtlozi otpada, a da najveći od njih, u Severnom Pacifiku, sadrži oko 3,5 miliona tona smeća? Najčešće je reč o plastičnom otpadu, a nije retkost ni da on završi u stomaku morskih životinja, nakon čega jedinke umiru. Takođe, tokom dugog procesa razgradnje plastike u vodenim tokovima dolazi do ispuštanja čestica koje se ponovo vraćaju čoveku, kao krajnjem konzumentu, te ne čudi što je mikroplastika tokom poslednjih decenija postala jedan od glavnih uzroka narušavanja prirodnog ekosistema.

Kompanija dm je 2014. započela sa uklanjanjem čestica mikroplastike iz proizvoda svojih robnih marki i te proizvode možete da prepoznate po oznaci koja se nalazi na samoj ambalaži. Mikročestice od plastike zamenjene su prirodnim i obnavljajućim sirovinama.

Osim toga, kompanija dm nastoji da svojim kupcima ponudi širok spektar alternativa u segmentu hrane, kozmetike i kućne hemije koji doprinose zdravijem životu i očuvanju okoline. Kompanija je postavila i niz kriterijuma održivosti unutar ciklusa proizvodnje i pakovanja proizvoda, kao što su biorazgradive ambalaže, prirodna kozmetika, organska hrana, Denkmit nature proizvodi za čišćenje koji zadovoljavaju ekološke standarde, delovi asortimana od recikliranih materijala i proizvodi za višekratnu upotrebu kojima se sprečava nepotrebno dodatno zagađivanje prirode.