Tokom četiri noći u avgustu 1990. godine, Deni Roling je brutalno ubio petoro studenata u Gejnsvilu na Floridi, a nakon što je uhvaćen, policija je otkrila da mu to nisu bila prva ubistva.
U novembru te godine, žena je pozvala policiju i iznela ime osumnjičenog: Deni Roling. Ispostavilo se da je Roling već bio u zatvoru zbog pljačke, a DNK testovi su potvrdili da se njegovi uzorci poklapaju sa onima pronađenim na mestima zločina. Pronašli su "Kasapina iz Gejnsvila", ali krvavi pir u Floridi nije bio njegov prvi put da ubija.
Istražitelji su ubrzo otkrili da je Roling usmrtio čoveka iz Luizijane, njegovu ćerku i osmogodišnjeg unuka 1989. godine. Roling je navodno tvrdio da želi da postane "superzvezda" poput ozloglašenog Teda Bandija. Pogubljen je 2006. godine, ali njegovo jezivo nasleđe živi kroz film koji je inspirisao: kultni klasik iz 1996. godine: Vrisak.
Teško detinjstvo i put ka zločinu
Deni Harold Roling rođen je 26. maja 1954. u Luizijani i od malih nogu se suočavao sa zlostavljanjem. Njegov otac, veteran Drugog svetskog rata i policajac, često ga je tukao i govorio mu da bi voleo da se nikada nije rodio.
Do trećeg razreda škole, savetnici su mu dijagnostikovali agresivne tendencije i slabu kontrolu impulsa. Kao tinejdžer, postao je voajer, posmatrajući devojke kroz prozore, što je kasnije postalo kompulzija. Nakon kratkog i problematičnog boravka u vojsci, Roling se odao alkoholu, drogama i pljačkama, provodeći većinu svojih dvadesetih u zatvoru.
Krvavi uspon Kasapina iz Gejnsvila
U novembru 1989. godine, u jednoj kući u Šrivportu pronađena su tri tela: Tom Grisom, njegova ćerka Džuli i osmogodišnji unuk Šon. Telo Džuli bilo je postavljeno u provokativnu pozu. Ubistvo je ostalo nerešeno sve dok se sličan niz zločina nije dogodio na Floridi.
Kasapina iz Gejnsvila prvi put je udario u ranim jutarnjim satima 24. avgusta 1990. Provalio je u stan dve brucoškinje, Sonje Larson i Kristine Pauel. Roling ih je vezao, napastvovao, a zatim izbo nožem do smrti, ostavljajući njihova tela u bizarnim pozama.
Sledeće noći, napao je osamnaestogodišnju Kristu Hojt. Nakon što ju je ubio, odsekao joj je glavu i postavio je na policu tako da "gleda" u sopstveno telo koje je bilo položeno na krevetu.
Strah na univerzitetu i poslednje žrtve
Vest o ubistvima proširila se Gejnsvilom. Studenti su spavali u grupama, nosili bejzbol palice i zaključavali se u domove. Uprkos merama bezbednosti, Roling je 27. avgusta napao ponovo. Ubio je Trejsi Pols i Manuela Taboadu. Taboadu je napao dok je spavao, a Trejsi je ubio nakon što je pokušala da se zabarikadira u sobi.
Do kraja avgusta, mnogi studenti su napustili kampus, plašeći se za svoje živote. Policija nije imala osumnjičenog sve dok tri meseca kasnije nije stigla anonimna dojava.
Kako je jedna dojava dovela do hapšenja
Sindi Džuračić je čula za ubistva na radiju i odmah se setila Denija Rolinga, čoveka koji je ranije dolazio u njenu kuću. Njen suprug joj je jednom prilikom rekao da je Roling priznao kako "voli da zabada noževe u ljude".
Detektivi su istražili Rolinga i otkrili da je već u zatvoru zbog pljačke supermarketa u Okali. Test krvi je potvrdio da se radi o ubici. Na suđenju 1994. godine, Roling se izjasnio krivim za pet ubistava. Osuđen je na smrt i pogubljen smrtonosnom injekcijom 2006. godine.
Inspiracija iza filma "Vrisak"
Kada su vesti o ubici odjeknule krajem 1990. godine, Kevin Vilijamson se pripremao za studije scenarija u Los Anđelesu. Slučaj ga je inspirisao da napiše priču o serijskom ubici koji teroriše studente na kampusu, piše portal "ATI".
Uzeo je elemente Rolingove priče i pretvorio ih u scenario za film koji je prvobitno nazvan "Scary Movie", a koji je svet upoznao pod naslovom "Vrisak". Film je postao ogroman bioskopski hit, a lik ubice sa maskom Goustfejs ušao je u legendu. Iako je film fikcija, brutalni zločini Denija Rolinga ostaju mračna i stvarna pozadina jedne od najuspešnijih horor franšiza u istoriji.
