Telefonski poziv koji je srušio svet Karen Hamilton stigao je dok je bila na poslu u Sidneju, jednog dana 1994. godine.
"Moja majka je bila sa druge strane žice, bila je van sebe i potresena", priča sada šezdesetsedmogodišnja Karen za britanski list "Dejli mejl".
Širom sveta odjeknula je vest da je neupadljiva kuća u nizu u Glosteru, u Engleskoj, razotkrivena kao Kuća užasa. Vlasnici kuće, Fred i Rouz Vest, razotkriveni su kao monstruozni par koji je sopstveni dom pretvorio u pravo groblje. Tokom dve decenije, oni su mamili, mučili i ubijali mlade žene (uključujući i sopstvenu ćerku Heder), a mnoge ostatke zakopali su ispod podnih dasaka u podrumu i u dvorištu.
Karen se tih podnih dasaka sećala previše dobro. Provela je godinu dana spavajući većinu noći na adresi Kromvel strit br. 25, dok je boravila u Velikoj Britaniji. Radila je kao sekretarica danju, a noću kao šankerica u lokalnoj diskoteci.
Tamo je upoznala Liz, koleginicu koja je živela u sobi na poslednjem spratu te uklete kuće. Da ne bi budila ujaka i ujnu kod kojih je zvanično odsedala, Karen je često nedeljama spavala kod Liz. Dok su njih dve mislile da proživljavaju najbolje dane mladosti, ispod njihovih nogu punilo se groblje.
Sladunjavi miris iz dubine kuće
Iako tada nije imala pojma o zločinima, Karen, koja je o ovom iskustvu napisala memoare pod naslovom "Strava u ulici Kromvel", seća se teške neispravnosti u vezi sa tim domom i supružnicima Vest.
"Fred me je uvek plašio, izbegavala sam ga u širokom luku", priseća se ona, dodajući da ju je upozorio da nikada ne ulazi iza malih, srebrnih metalnih vrata sa bravom na dnu podrumskih stepenica. "Ispostavilo se da je upravo tamo držao mnoge svoje žrtve."
Ipak, miris je bio taj koji joj je decenijama kasnije izazvao trenutni šok prepoznavanja. Uvek je osećala čudan, slatkast i težak miris koji je dopirao iz prizemlja, ali je mislila da je u pitanju kuvanje ili pokvarena hrana.
"Tek kada sam saznala za ubistva, pogodilo me je šta je taj miris zapravo bio", kaže Karen.
Nasilno predosećanje sa tragičnim krajem
Karen tvrdi da je oduvek mogla da oseti stvari, a najteže natprirodno iskustvo doživela je dok je razgovarala sa Širli Robinson, još jednom stanarkom koja je u to vreme bila trudna.
"Gledala sam je, pozdravljale smo se, a onda sam odjednom osetila kao da me je neka sila podigla i svom snagom bacila o zid", priseća se ona. "Bolelo je i bila sam u šoku, ali kada sam se "vratila u svoje telo", videla sam da se zapravo nisam ni pomerila. Teško je objasniti, zvuči čudno, znam."
U tom trenutku, Karen je osetila ekstremno nasilje i bes u svom telu. Decenijama kasnije, otkrila je jezivu istinu: Fred Vest je zadavio Širli upravo u toj prostoriji, u Lizinoj sobi, koristeći Lizin sopstveni kaiš.
Zvona za uzbunu i "previše ljubazna" Rouz
Još jedno jezivo iskustvo dogodilo se kada je Karen svratila kod prijateljice Liz i pokucala na ulazna vrata Vestovih. Niko nije otvarao, a kada se okrenula da ode, vrata su se otvorila.
"Rouz Vest je stajala tamo sa dve devojčice. Bile su to prelepe, tihe i veoma poslušne devojčice", priseća se Karen. Rouz joj je rekla da Liz nije tu, ali ju je pozvala unutra na čaj. Dok je razmišljala da prihvati, Karen kaže da su u njenoj glavi počela da odzvanjaju glasna upozoravajuća zvona.
"Doslovno, čula sam buku, ding-ding-ding, i glas u uvetu koji mi je ponavljao: "Previše je fina, previše je fina", ali kao upozorenje da joj ne verujem." Karen je kasnije saznala da je Rouz Vest često koristila čaj da bi drogirala žrtve. "Nakon toga nisam prilazila ni njoj ni Fredu. Rouzine oči su bile tako tamne i crne, nisam mogla da je gledam u njih."
Decenije ukletih snova
Trauma saznanja među kakvim je monstrumima nesvesno živela prati je godinama.
"Ja sam samo mali deo toga", kaže ona. "Meni se ništa nije desilo, nisam preživela traumu tih jadnih devojaka. Ali stalno razmišljam o čudnim stvarima koje sam primetila. Poput onog osećaja da me neko stalno posmatra dok sam na stepenicama... a nisam znala da su tela zakopana ispod njih."
Kada je nakon decenija stupila u kontakt sa prijateljicom Liz, shvatila je da i ona prolazi kroz isto. Liz joj je preko telefona rekla: "Bile su ispod nas, Karen. Bile su u podrumu. U šoku sam." Nažalost, to je bio njihov poslednji kontakt pre nego što je Liz preminula od raka.
Karen otkriva i da je punih 15 godina imala isti san koji se ponavljao: tri humke zemlje i tri zakopana tela. Ti snovi su naglo prestali onog dana kada je priča o supružnicima Vest izašla u javnost.
