U svetu sobnih biljaka, gde većina zahteva zemlju, saksiju i redovno zalivanje, jedna vrsta se izdvaja po svom gotovo nestvarnom načinu života. Tilandsija, poznata i kao „vazdušna biljka“, poslednjih godina sve više osvaja ljubitelje zelenila, ali i one koji nemaju vremena za zahtevno održavanje. Njena neobična sposobnost da raste bez zemlje i prilagodi se različitim uslovima čini je idealnim izborom za moderan dom u kojem se traži spoj estetike i praktičnosti.
Na prvi pogled deluje potpuno magično: nema saksiju, ne raste u zemlji i može da se smesti na komad drveta, među kamenčiće ili čak da visi u vazduhu kao dekoracija.
Može da se pronađe od južnih delova Sjedinjenih Američkih Država i Meksika pa sve do Argentine, gde se najčešće pričvršćuje za grane drveća, stene ili koru, bez potrebe da koren spušta u zemlju. Za razliku od većine biljaka, njeni korenovi uglavnom služe kao oslonac, dok vodu i hranljive materije upija preko listova iz vazduha i kiše.
Naziv je dobila po švedskom prirodnjaku i botaničaru Eriku Tilandsu, koji je među prvima proučavao i opisivao ove neobične vrste. U pojedinim kulturama se smatra simbolom prilagodljivosti i slobodnog duha, jer uspeva da raste na mestima gde bi mnoge druge biljke teško opstale.
Može da se gaji i u zatvorenom prostoru i na otvorenom
Tilandsija može uspešno da se gaji i u zatvorenom prostoru i na otvorenom, ali izbor zavisi od klime. U toplijim krajevima, gde nema mraza, može tokom cele godine da boravi napolju, pričvršćena za drvo, ogradu ili dekorativne nosače, a prirodna vlažnost vazduha i stalno strujanje vazduha uglavnom joj prijaju.
U našim klimatskim uslovima, međutim, većina vrsta se češće gaji kao sobna biljka. Tokom proleća i leta može da se iznese na terasu ili balkon, ali kad temperature počnu da padaju, potrebno ju je uneti unutra. Za tilandsiju je najvažnije da ima dovoljno svetlosti i dobru ventilaciju, pa joj uglavnom više odgovara svetla prostorija nego zatvoren i zagušljiv prostor.
Kakvi uslovi joj najviše odgovaraju?
Tilandsije obožavaju svetla mesta, ali direktni sunčevi zraci, naročito tokom leta, mogu da oštete listove. Najbolje uspevaju blizu prozora gde imaju dosta prirodnog svetla, ali su zaštićene od najjačeg podnevnog sunca.
Ako biljka dobija premalo svetlosti, njen rast može da uspori, a boja listova da postane manje intenzivna.
Zalivanje se razlikuje od svega na šta smo navikli
Pošto ne raste u zemlji, tilandsija se ne zaliva na klasičan način. Najčešće se hidrira tako što se biljka potopi u mlaku vodu na dvadesetak do tridesetak minuta.
U zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha, ovaj postupak obično je dovoljno ponoviti jednom ili dva puta nedeljno. Nakon takvog "kupanja", biljku treba dobro otresti kako bi se uklonio višak vode i ostaviti je da se potpuno osuši na mestu gde vazduh slobodno cirkuliše. Međutim, budite oprezni jer zadržavanje vode među listovima može dovesti do truljenja!
Vlažnost vazduha je važna
Pošto prirodno raste u područjima sa povećanom vlagom, tilandsija voli povremeno orošavanje. Tokom toplih letnjih dana ili u prostorijama koje se zimi greju, korisno je s vremena na vreme poprskati njene prelepe listove vodom.
Prihrana nije obavezna, ali može pomoći
Ove biljke nisu zahtevne kada je reč o đubrenju, ali u periodu aktivnog rasta može da im prija blaga prihrana jednom mesečno. Koristi se veoma razblaženo tečno đubrivo, u znatno manjoj koncentraciji nego za većinu drugih sobnih biljaka.
Kako se razmnožava tilandsija?
Nakon cvetanja tilandsija počinje da stvara mlade izdanke koji, kad dostignu približno trećinu veličine matične biljke, mogu pažljivo da se odvoje i nastave samostalno da rastu.
Zanimljivo je da većina tilandsija cveta samo jednom tokom života, ali njihov cvet može da traje nedeljama i divan je ukras svakog prostora. Nakon toga biljka energiju usmerava na stvaranje novih izdanaka, čime se njen životni ciklus nastavlja.
Stil / Glossy
