Jesen za mnoge baštovane predstavlja kraj sezone, ali za neke biljke upravo tada počinje najvažniji deo njihovog životnog ciklusa. Dok se priroda polako priprema za zimu, zemlja je još dovoljno topla, a vlage je uglavnom više nego tokom vrelih letnjih meseci. Zbog toga je rana jesen idealan trenutak za sadnju brojnih lukovica i pojedinih višegodišnjih biljaka koje će svoje pravo lice pokazati tek narednog proleća.
Posebno mesto imaju narcisi, krokusi, zumbuli, ukrasni lukovi i tulipani. Njihove lukovice tokom jeseni formiraju korenov sistem, zatim prolaze kroz period mirovanja i hladnoće, a kada stignu topliji dani, spremne su da procvetaju. Stručnjaci upravo jesen navode kao period za sadnju prolećnih lukovica, dok se za narcise, krokuse i zumbule preporučuje da se sa sadnjom ne čeka predugo.
1. Narcis – jedan od najzahvalnijih izbora
Ako želite cveće koje će vas među prvima obradovati posle zime, narcis je odličan izbor. Njegove lukovice sade se u jesen, a biljka se u proleće pojavljuje sa karakterističnim žutim ili belim cvetovima.
Narcisi spadaju među izdržljive prolećne lukovice i, kada su posađeni na odgovarajućem mestu, mogu iz godine u godinu da se vraćaju u baštu. Missouri Botanical Garden navodi narcise među najpopularnijim prolećnim lukovicama, a preporučuje se da se sade dok je zemljište još dovoljno toplo za formiranje korena.
Najbolje im odgovara propusno zemljište i sunčano ili delimično sunčano mesto. Važno je izbegavati zemljište u kojem se zadržava voda, jer previše vlage može dovesti do propadanja lukovica.
2. Krokus – mali cvet koji najavljuje proleće
Krokus je pravi izbor za one koji žele da bašta oživi veoma rano. Neke vrste cvetaju već krajem zime ili na samom početku proleća, pa se njihovi nežni cvetovi često pojavljuju dok u vrtu još nema mnogo drugih boja.
RHS i Missouri Botanical Garden ubrajaju krokuse među tipične prolećne lukovice koje se sade tokom jeseni. Mogu se saditi u grupama, na ivicama travnjaka, u kamenjarima, ispod listopadnog drveća ili u cvetnim lejama.
Posebno lepo izgledaju kada se posadi veći broj lukovica zajedno, jer nekoliko pojedinačnih cvetova može delovati neupadljivo, dok grupa napravi pravi mali tepih boja.
3. Zumbul – za neodoljiv miris
Zumbul nije zanimljiv samo zbog izgleda. Njegovi gusti cvetovi poznati su po snažnom mirisu, pa nekoliko posađenih lukovica može promeniti atmosferu čitavog kutka bašte.
Zumbuli se sade u jesen i najbolje uspevaju na propusnom zemljištu, uz dovoljno sunca. Missouri Botanical Garden navodi da se mogu saditi u grupama, a neposredno nakon sadnje zemljište treba održavati umereno vlažnim kako bi se podstakao razvoj korena.
Ako ih sadite u većoj grupi, dobićete mnogo upečatljiviji efekat nego sa jednom ili dve lukovice.
4. Tulipan – za raskošno prolećno cvetanje
Teško je zamisliti prolećnu baštu bez tulipana. Njihove lukovice sade se tokom jeseni, a različite sorte mogu cvetati od ranog do kasnog proleća.
RHS navodi da se suve lukovice tulipana sade od septembra do novembra, dok je za mnoge sorte važno da zemljište bude dobro drenirano. Tulipani najbolje uspevaju na sunčanom mestu, mada pojedine sorte podnose i blagu senku.
Kod sadnje treba birati zdrave i čvrste lukovice, bez znakova buđi i truleži. Ako želite posebno bogat prizor, tulipane je bolje saditi u grupama nego pojedinačno.
5. Ukrasni luk – neobičan detalj koji privlači pažnju
Ukrasni luk, odnosno allium, odličan je izbor za one koji žele nešto drugačije od klasičnih tulipana i narcisa. Njegove karakteristične kuglaste cvasti pojavljuju se na visokim stabljikama i mogu izgledati veoma dekorativno u modernim i tradicionalnim baštama.
I on se ubraja među lukovice koje se sade u jesen, a cveta kasnije, tokom proleća. The Old Farmer’s Almanac navodi allium među pouzdanim izborima za jesenju sadnju, uz preporuku sunčanog mesta i rastresitog, dobro dreniranog zemljišta.
Osim što izgleda efektno, allium može biti zanimljiv i u bašti namenjenoj oprašivačima.
6. Muscari – sitan, ali veoma efektan
Muscari, poznat i kao grozdasti zumbul, ima sitne cvetove najčešće plave ili ljubičaste boje koji su skupljeni u guste cvasti.
Ova biljka je zahvalna za naturalizaciju, odnosno može se saditi tako da vremenom formira veće grupe. Missouri Botanical Garden navodi muscari među lukovicama pogodnim za takvu sadnju, zajedno sa krokusima, visibabama i drugim ranim prolećnim vrstama.
Odličan je izbor za ivice staza, kamenjare, travnjake i prostore između drugih biljaka.
7. Visibaba – za najranije cvetove
Visibaba je jedna od biljaka koja može da donese cvet u baštu kada zima još nije sasvim završena. Zbog toga je posebno dragocena baštovanima koji žele da što ranije vide prve znake nove sezone.
Galanthus, odnosno visibaba, nalazi se među izdržljivim prolećnim lukovicama koje se sade u jesen, a može se koristiti i za naturalizaciju.
Zašto se ovo cveće sadi baš u jesen?
Razlog nije samo u tome što baštovani tada imaju više vremena za pripremu naredne sezone. Jesenja sadnja omogućava lukovicama da pre zime razviju korenov sistem. Kada dođe proleće, biljka već ima razvijenu osnovu za rast i cvetanje.
RHS navodi da prolećne lukovice treba saditi u jesen upravo zbog njihovog načina razvoja, dok University of Minnesota Extension objašnjava da izdržljive lukovice zahtevaju hladan period koji im pomaže da izađu iz mirovanja i pokrenu razvoj cveta.
Još jedna prednost je što je zemlja tokom jeseni često dovoljno topla za razvoj korena, dok niže temperature usporavaju nadzemni rast. Kod jesenje posađenih višegodišnjih biljaka takođe postoji prednost u tome što koren može da se razvija dok je zemljište još relativno toplo, a vlaga veća nego tokom leta. RHS posebno ističe kraj septembra i oktobar kao dobar period za sadnju novih zeljastih višegodišnjih biljaka.
Kada tačno saditi?
Ne postoji jedan datum koji važi za svaku baštu. Termin zavisi od vrste biljke, temperature zemljišta i lokalne klime.
Za mnoge prolećne lukovice septembar i oktobar predstavljaju ključni period. RHS navodi da narcise, krokuse i zumbule treba saditi tokom jeseni, dok se tulipani mogu saditi i kasnije, tokom novembra.
Dobro pravilo je da se lukovice sade kada su letnje vrućine prošle, ali pre nego što se zemljište ozbiljno ohladi i počne da se smrzava. The Old Farmer’s Almanac kao orijentir navodi period kada temperatura zemljišta padne ispod oko 16°C, odnosno otprilike šest nedelja pre prvog jačeg mraza, ali se taj trenutak razlikuje od područja do područja.
Kako pravilno posaditi lukovice?
Pre sadnje zemljište treba očistiti od korova i, ukoliko je teško i slabo propusno, poboljšati drenažu. Većina ovih biljaka ne voli da im lukovice dugo stoje u vodi.
Dubina sadnje zavisi od vrste. Kao opšte pravilo RHS navodi da se prave lukovice i kormovi sade na dubinu približno tri puta veću od njihove visine, ali uvek treba proveriti uputstvo za konkretnu sortu.
Lukovice treba postaviti zdravim delom i vrhom okrenutim nagore, prekriti zemljom i nakon sadnje zaliti ukoliko je zemljište suvo. Kod mnogih vrsta korisno je i grupisanje – umesto ravnomernog nizanja pojedinačnih lukovica, nekoliko komada zajedno daje prirodniji i raskošniji izgled. Missouri Botanical Garden upravo preporučuje sadnju u grupama od najmanje tri lukovice za prirodniji efekat.
Jedna greška može pokvariti cvetanje
Najčešća greška je prerano uklanjanje lišća nakon cvetanja. Kada prolećne lukovice precvetaju, listovi možda više nisu lepi, ali ih ne treba odmah seći.
Listovima je potrebno vreme da fotosintezom obnove zalihe hrane u lukovici. Te zalihe će biljci biti potrebne za naredno cvetanje. Zbog toga treba sačekati da se lišće prirodno osuši i tek ga tada ukloniti.
Zato je jesenja sadnja zapravo ulaganje u naredno proleće. Dok bašta spolja miruje, ispod površine zemlje počinje da se razvija koren. A kada stignu prvi topliji dani, upravo će te male lukovice biti među prvim biljkama koje će vratiti boju u vrt.
