- U jesen se preporučuje setva belog i crnog luka, spanaća, zelene salate, rotkvica i graška, jer dobro podnose niske temperature.
- Ove kulture daju rane plodove u proleće, pa mogu da smanje troškove hrane i obezbede sveže povrće.
- Autor navodi i višegodišnje začinsko bilje poput ruzmarina, majčine dušice, nane i žalfije kao dobar dodatak bašti.
Baštovanstvo je jedna od najboljih aktivnosti za ljudsko zdravlje, jer istovremeno pozitivno utiče na telo, um i opšte blagostanje.
Poznato je da baštovanstvo smanjuje kortizol jer boravite napolju, te samim tim smanjujete stres. Oni koji se aktivno bave ovom aktivnošću kažu da je ona prirodni antidepresiv iz jednostavnog razloga - u zemlji se nalazi korisna bakterija (Mycobacterium vaccae) koja podstiče lučenje serotonina – hormona sreće – kada je udahnete ili dođete u kontakt sa njom tokom rada sa zemljom.
O dobrobiti po telo ne treba ni da pišemo, jer je baštovanstvo često bolje od bilo koje teretane.
Stoga ovu jesen iskoristite pametno i ukoliko imate i manje parče zemlje, vi posadite 4 biljke koje se smatraju najkorisnijim.
Ove kulture odlično podnose niske temperature i obezbeđuju sveže plodove rano u proleće.
Evo koje su to biljke:
- Beli i crni luk: Sade se u oktobru i novembru za berbu u rano proleće.
- Spanać i zelena salata: Mogu se brati kasno u jesen ili rano u proleće ako se zaštite agrotekstilom.
- Rotkvice: Brzo rastu i možete ih brati pre prvih jakih mrazeva.
- Grašak: Zimske sorte posađene u kasnu jesen daju plodove mnogo ranije od prolećnih.
Zamislite samo: ako sada posejete ovo u baštu, bukvalno možete zaboraviti na njih, nije potrebno poleviti ih ili okopavati ili zalivati, a već u proleće ćete u bašti imati savršeno zdrave plodove.
Pored salate, luka, spanaća i graška, možete posaditi i višegodišnje začinsko bilje poput ruzmarina i majčine dušice, nane i žalfije i tako obogatiti svoju baštu.
