Za orhideje kažu da su najlepše cveće na planeti, ali ako ih gajite, vrlo je važno znati osnovna pravila za njihovo održavanje, prihranu, zalivanje i presađivanje.
Ove egzotične lepotice čine najveću porodicu cvetnih biljaka na zemlji, sa preko 30.000 različitih vrsta i najmanje 200.000 hibrida. Orhideje se mogu naći širom sveta jer imaju neverovatnu sposobnost da se prilagode okruženju. Ipak, važno je znati kako ih negovati pravilno da bi bile najlepši ukras stana.
VRSTE ORHIDEJA
U Srbiji se najčešće mogu pronaći vrste kao što su phalaenopsis, cymbidium, i dendrobium. Ove vrste su posebno popularne jer su prelepe i relativno jednostavno se održavaju.
Orhideje se obično svrstavaju u dve kategorije u odnosu na način rasta.
Monopodijalne orhideje imaju uspravnu stabljiku sa listovima raspoređenim jedan naspram drugog duž te stabljike. Cvetna stabljika se pojavljuje iz osnove gornjih listova. Orhideje koje spadaju u tu grupu su phalaenopsis i vandas.
Simpodijalne orhideje rastu horizontalno i izbacuju nove izdanke iz starog rizoma. Na vrhu novih izdanaka formiraju se listovi i cvetovi. Mnoge simpodijalne orhideje formiraju nabrekle izdanke koji skladište vodu i hranljive materije kako bi pomogli biljci da preživi periode produžene suše. Simpodijalne orhideje su cattleya, cymbidium, oncidium, dendrobium.
Orhideje se takođe mogu klasifikovati prema njihovom prirodnom staništu, a to govori kakva temperatura, vlaga i svetlost im prija. Orhideje koje potiču iz vlažnih tropskih krajeva, kao što je phalaenopsis, preferiraju dnevne temperature od 22 stepena do 29 steneni, sa vlažnošću od 80 do 90 procenata. Najsrećnije su na istočnom ili jugoistočnom prozoru gde svetlost nije previše intenzivna.
Orhideje iz tople klime, uključujući cimbidijume i dendrobijume, navikle su na prosečnu temperaturu od 12 do 22 stepena, stalnu vlagu i dobru cirkulaciju vazduha. Uglavnom im je prijatno na prozoru okrenutom prema jugu, iako će im možda trebati malo senke tokom leta.
Cattleya i oncidium rastu tamo gde su dani suvi i relativno hladni. One su u stanju da tolerišu dugu sušnu sezonu sa temperaturama od 26 do 32 stepena, nakon čega sledi izrazita kišna sezona. Njihova potreba za svetlom je velika, pa ih treba postaviti na sunčan prozor okrenut prema jugu.
ODRŽAVANJE ORHIDEJA
Svetlost
Iako postoji 30.000 orhideja, opšte pravilo je da generalno sve one vole svetlost. Da bi bile najlepše moguće, treba im 12 do 14 sati svetlosti svakog dana, tokom cele godine. U tropskom okruženju trajanje i intenzitet prirodnog svetla ne varira kao u umerenoj klimi. Zato ćete možda morati da pomerate svoje orhideje tokom godine i da im date veštačkog svetla kako bi im bilo prijatno tokom zimskih meseci. Prozori okrenuti prema jugu i istoku obično su najbolje mesto za orhideje. Na zapadnim prozorima im može biti previše toplo, a na severnim previše mračno. Ako vam prozori nisu na idealnom mestu za držanje orhideja, biće im dovoljno i veštačko svetlo. Nekim orhidejima sa veoma velikim potrebama za svetlošću, kao što je vandas, možda će biti potrebno svetlo jakog intenziteta da bi cvetale.
Zemljište
Orhideje poput pafiopediluma i nekih cimbidijuma, rastu u zemljištu. Ali većina tropskih orhideja su epifiti, što znači da ne rastu u tlu. Njihovo mesnato korenje prekriveno je slojem belih ćelija koje deluju kao sunđer i apsorbuju vodu. Premaz takođe štiti korenje od gubitka toplote i vlage. Podloga za uzgoj orhideji mora da da dobru cirkulaciju vazduha i brz odvod vode. Takođe na toj podlozi mora biti nešto sigurno za šta će se korenje držati. U zavisnosti od vrste orhideje, one mogu da lepo rastu u tresetnoj mahovini, kori jele, sušenom korenu paprati, grumenima plute, na kamenju ili mešavini tih materijala. Grumenčići kore jele su najpopularnija podloga za uzgoj.
Vlažnost
Većina tropskih orhideja preferira vlažnost od 60 do 80 procenata. A pošto je u većini domova vlažnost tokom zime oko 30 procenata, uzgajivači orhideja često koriste ovlaživač vazduha ili postavljaju svoje orhideje u posude sa šljunkom i sa dovoljno vode, ali tako da se ne dodiruje korenje.
Zalivanje orhideja
Orhideje uglavnom mogu tolerisati sušu mnogo bolje nego što mogu tolerisati višak vlage. Ništa ne ubija orhideju brže od toga da je držite u saksiji prepunoj vode. Bez adekvatne cirkulacije vazduha biljka će se ugušiti i umreti. Opšte pravilo je da orhideje treba zalivati jednom nedeljno. Između zalivanja treba pustiti da se podloga osuši, a višak vode ne sme doći u kontakt sa korenjem ili podlogom za uzgoj. Znajte i da nakon presađivanja većina orhideja neće nastaviti da aktivno raste nekoliko meseci. Tokom tog perioda prilagođavanja zalivajte svoju orhideju vrlo malo.
Prihrana za orhideje
Orhidejama je neophodna dobra prihrana da bi zdravo rasle. Koristite tečno đubrivo i razblažite ga više nego za druge biljke. Đubriva treba primenjivati samo kada su biljke u aktivnom rastu. To znači da većinu orhideja ne treba prihranjivati sredinom zime ili odmah nakon što su rasađene.
Saksije za orhideje
Orhidejama obično najviše odgovaraju relativno male saksije. Plastične saksije su poželjnije jer, kada dođe vreme za rasađivanje, korenje se može lakše odvojiti.
Presađivanje orhideja
Nežno izvadite orhideju iz stare saksije i pažljivo olabavite svaki koren pojedinačno. Postepeno punite novu posudu komadićima kore jele ili nekim drugim supstratom koji koristite. Čistim makazama odstranite trulo korenje. Prilikom postavljanja orhideje u saksiju stariji deo korena treba da ide prema dnu, a noviji prema stranama gde ima više prostora za širenje. Gornji deo korena treba da bude na istom nivou kao u prethodnoj saksiji. Većina korena treba da leži ispod površine, a novi izdanak iznad površine.
Neke orhideje treba presađivati svake godine, dok će druge biti sasvim u redu u istoj saksiji i više od sedam godina.
Orhideje nemojte po svaku cenu presađivati jer ne vole kad ih uznemiravamo. Presadite ih ako je podloga za uzgoj počela da se razlaže ili ako korenje izlazi dosta iz saksije.
Razmnožavanje orhideja
Razmnožavanje orhideja iz semena je prilično teško. Za razliku od drugih biljaka, seme orhideja ne sadrži tkiva za skladištenje hranljivih materija. Da biste razmnožavali orhideje iz semena, morate to raditi u sterilnim laboratorijskim uslovima. Seme se mora uzgajati u želatinoznoj supstanci koja sadrži hranljive materije i hormone rasta.
Takođe morate biti veoma strpljivi. Potrebni su meseci da se razviju prvi listovi, a i tada će biti vidljivi samo pomoću lupe. Korenje se pojavljuje kasnije. Proći će najmanje tri, a moguće i osam godina pre nego što vidite prve cvetove. Mnogo je lakše razmnožavati orhideje podelom. Razmnožavanje deljenjem je uobičajen način razmnožavanja orhideja i vrlo je jednostavan. Mlade lukovice sa majčinske biljke se odstranjuju i presađuju svaka posebno. Ali znajte da podela biljke znači da ona vrlo moguće neće cvetati najmanje godinu dana.
Stil/Zadovoljna
NE PROPUSTITE
Bonus video:
