Posadite je u dvorištu

Zdravlje je u aroniji: Napravite živu ogradu od nje!

Izuzetno lako se gaji, možete napraviti živu ogradu od aronije koja će veom brzo dosegnuti dovoljnu visinu i gustinu, a njeni plodovi će vas vratiti u život
Bašta 31.05.2014. - 14:45h Autor: Stil
Foto: Shutterstock

Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobičasto voće, najviše liči na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj što je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga što je otporna na veoma niske temperature.

 

Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora može dostići visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i činjenica da se plodovi aronije dobro održavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja.

 

Sadi se u jesen, preko zime i u rano proleće, uz uslov da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Biljke iz kontejnera (saksija) mogu da se sade i u toku vegetacionog perioda. U tom slučaju sadi se u vodom natopljene jame, a posle sadnje ponovo zalije, kako bi biljka odmah nastavila sa rastom.

 

Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene, ljubičaste ili braon boje. Ovo lišće je zrelo i opada na najblaži dodir. Najčešće se sade jednogodišnje ili dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta, osim slanim, kojih ima na severu Banata gde se koriste za gajenje kamilice  i nane.

 

Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta, vode i vazduha, te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana.

 

Od aronije možete stvoriti i živu ogradu a dovoljno je posaditi jedan red sa rastojanjem između biljaka od 80 do 100 cm. Živa ograda koja cveta, blista od zelenila mladog lišća, koje liči na ukrasnu biljku lovorvišnju, u avgustu okićena crnim bobicama koje mogu da se jedu, u oktobru i novembru “gori” od plamenih boja lišća…

 

Prinos i kvalitet plodova najviše zavise od đubrenja i navodnjavanja, uz redovno uništavanje korova.

 

Oko biljaka treba rasturiti sloj slame, minimum pola metra u prečniku, kako bi se sprečila pojava korova oko samih biljaka. Ovaj malč treba obnavljati svakog proleća. Pri tome, stara prostirka  se raspada i postaje organsko đubrivo čije sastojke voda unosi u zonu korenovog sistema. Krajnji produkti razlaganja organskih materija su voda, ugljendioksid, minerali i energija, te biljke đubrene organskim materijalima imaju brz rast, dobro zdravlje i povećanu otpornost na sušu, bolesti i razne druge stresne situacije izazvane naglim promenama klime.

 

Aronija i zdravlje

 

Aronija je izuzetan antioksidans, pa čisti telo od svkoro svih toksina. Veoma uspešno eleminiše maligne ćelije debelog creva, jetre, mozga i pluća, sprečava i uništava slobodne radikale. Time usporava proces starenja kože, mišića i tako kompletnog organizma. Poboljšava krvnu sliku, cirkulaciju krvi i vitalizuje krvne sudove. Balansira krvni pritisak. Regeneriše krvne sudove nakon moždanog i srčanog udara. Leči urinarne infekcije uključujući i prostatu. Balansira rad svih žlezda a naročito rad štitnjače, koja između ostalog reguliše tako važnu kilažu tela i to bez dijete.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...