Upadljivi cvetovi jarkih boja čine jagorčevinu atraktivnom tokom zime i ranog proleća. Jagorčevina je među prvim biljkama koje počinju da cvetaju u proleće. Od ove biljek pravi se i čaj koji povoljno deluje na ceo organizam.
Ovaj cvet često nazivaju i prvim vesnikom proleća. Jagorčevina voli svetlost, pa ga je najbolje gajiti ovu biljku u bašti. Cveta od februara, pa sve do maja.
Ovaj cvet raste u visinu od 10 do 30 santimetara. Cvetovi su krupni, dvopolni, prekriveni dlačicama, a mogu biti iu žutij, crvnoj, plavoj i beloj boji. Razlikujemo muški i ženski cvet jagorčevine.
Ova biljka voli vlažno tlo, pa je neophodno redovno ga zalivati. Ukoliko se zemlja potpuno osuši, cvet će vrlo brzo uvenuti. Prihranjivanje biljke obavlja se samo u proleće, kada počinju da se stvaraju pupovi, i u vreme cvetanja svakih 15 dana.
BEBINE SUZE: BILJKA koju SVAKA ŽENA ŽELI u svom domu! (FOTO)
Jagorčevina se veoma lako i jednostavno razmnožava i to tako da se seme poseje u kasno proleće ili rano leto u supstrat koji dobro zadržava vodu. Nakon nekog vremena, kada biljke formiraju 2 do 3 prava lista, pikiraju se, te nakon 20-30 dana, kada ojačaju, presađuju se na stalnu površinu ili u veće saksije.
Lekovita svojstva jagorčevine
Od ovog cveta, pravi se i čaj koji pozitivno deluje na ceo organizam. Od lekovitih materija jagorčevina sadrži: natrijum, kalcijum, saponin, primaverin, primulaverin, a u samom cvetu flavonoide. List sadrži mnogo vitamina C, te karoten, kristalizovane jaglačne kiseline.
Jagorčevina nije dovoljno iskorišćena, iako je veoma vredna lekovita biljka. Ima dugu istoriju upotrebe kao lek, te je naročito korišćena u lečenju stanja koji uključuju spazme, paralize, oristi se kao analgetik i antipiretik i pozitivno deluje na upale.
